Internetna stranica Saveza srpske dijaspore Slovenije, upravo ovih dana, zabeležila je 300 hiljada posetilaca ( u vreme nastajanja ovog teksta broj je iznosio 306.135 posetilaca). Ne možemo, a da se tom prilikom ne setimo, naših početaka, kada smo, više iz muke i nemogućnosti, nego sa nekim planom, počeli objavljivanje tekstova na našoj internetnoj stranici. Bila nam je to ustvari jedina mogućnost da pomoću savremene tehnologije, pokušamo nešto učiniti. Da izađemo iz informacionog geta, u kog su nas pokušale smestiti, političke elite, i u našoj matici, i u Sloveniji.
Kao organizacija srpske etničke zajednice u Sloveniji, bili smo, i još uvek smo izloženi, izuzetno dobro organizovanoj/sinhronizovanoj opstrukciji našeg rada, kako institucija i pojedinaca u našoj matici, tako i u Sloveniji. I nema u tim postupcima nekog odstupanja koji bi nam možda nagoveštavao: da će možda spomenuti bojkot prestati ili smanjiti svoj intenzitet! Ako se sećate, a možete i pogledati u našoj arhivi tekstova da smo u septembru mesecu 2009, kada je počela sa radom naša internetna stranica, u Reči urednika napisali i sledeće:
” Nije ambicija pokretanja naše internetne stranice, menjanje ”demokratskih /medijskih standarda”, ni u Republici Sloveniji, ni u našoj matici. Priznajemo, bio bi to prevelik zalogaj. Naša je skromna želja da se barem delimično uklone sve one informacione barijere i ”filteri” koji su pridoneli da danas ljudi, kako u Republici Sloveniji, a još više u našoj matici, ustvari i ne znaju, kakva je stvarna situacija nas koji živimo u ne baš tako udaljenom okruženju Srbije. Neobaveštenost, u oba pravca,
je prosto zapanjujuća…..
I još…. ” Postavlja se pitanje: čiji je interes da između nas u dijaspori/rasejanju ili kako već to nazvali i naših sunarodnika u matici, zjapi takva informaciona crna rupa koja preti da nas sve skupa, usisa jednog dana, i to zaista, i do kraja? Problem leži u političkim elitama, bilo u Republici Sloveniji, bilo u našoj matici, a njihov interes je, i više nego transparentan. Stvaranje što višePotemkinovih sela/kulisa kako bi se što više zamaglila realnost u kojoj dominiraju (samo njihove) fraze: ” o dobroj saradnji”, ”razumevanju”, ”okretanjima u budućnost” i slično.
I još…. Istini za volju, naša je namera jednostavna. Želimo da se sem spin doktora, raznih političkih pravaca, i kojekakvih neimara ”mostova saradnje” konačno progovori i o pravim problemima.
Problemima nepriznate srpske etničke manjine u Republici Sloveniji, ali ne na način kako naše probleme vide u matičnim institucijama ”zaduženim za pitanja dijaspore” ili pojedinim političkim strankama, nego upravo onako kako ih vidimo mi. Bez ulepšavanja ili nasilnog dodavanja ”dobrim odnosima i saradnji”.
Običaj je da se u prilikama, kao što je ova, o kojoj je reč, više manje govori o lepšim i prijatnijim temama, nego o temi koju mi stalno ponavljamo: o postepenoj i vrlo upornoj asimilaciji i nestajanju srpskog življa u Sloveniji. Iskreno govoreći, skoro sve brojke, ako i kada govorimo o srpskom nestajanju mogle bi da stanu u naslov teksta Slobodana Antonića objavljenog u NSPM (Nova srpska politička misao)-Tihi nestanak jednog naroda. Još je pesimističniji zaključak tog našeg uglednog političkog analitičara koji glasi: ”Ali to smo mi-narod koji tiho i pomalo nestaje!”
Ne treba se baviti numerologijom ili teorijama zavere, dovoljno je samo malo statističkih podataka.
Poslednji popis stanovništva u Srbiji, mada zasada možemo govoriti tek o preliminarnim podacima, doneo nam je zapanjujući podatak kojeg su popisivači zasada utvrdili. Prema tim podacima, Srba u Srbiji ima, u poređenju sa zadnjim popisom, 350 hiljada manje (Politika), još lošija je brojka koju daje Blic, a ona se kreće od 350 do 400 hiljada.
Srbija je takođe i apsolutni evropski rekorder po broju abortusa 150 hiljada (Politika 25.3.2009).
Ako svim tim, i više nego crnim brojkama i prognozama dodamo, i nikada sasvim utvrđenu brojku: koliko nas ustvari ima u dijaspori/ rasejanju? Da li su to 2, 3 ili čak 4 milijona ljudi, onda bi svaka iole ozbiljna politička i ostala elita, trebala zvoniti na uzbunu.
Nisu to više brojke koje bi otvarale neku partikularnu političku diskusiju, u kojoj bi suprotstavljene strane imale, svaka svoju interpretaciju spomenutih brojki. Interpretaciju podložnu ideološkim matricama i zaključcima, koje vode, recimo, političke stranke. Ne, problemi skoro u svim svojim segmentima i dimenzijama, prevazilaze domet političke pameti. Kada bi poslušali isključivo političku ”mudrost” i ”interpretaciju”, onda bi mogli doći do zaključka da su se Srbi kao stara nacija ”potrošili” i da ”ne vide više smisla svom postojanju i biološkoj reprodukciji”.
Takva je interpretacija naravno, i jednostrana, i preterana. Skoro sve evropske nacije, stare kao srpska, suočavaju se sa sličnim problemima ali ne beže od njih, nego pokušavaju, i to pre svega dugoročno, utvrditi razloge (ti razlozi nisu samo i isključivo ekonomski!) stanju u kome su se našle. U tom pogledu, kada se radi o demografskoj politici, Srbija bi se mogla, mnogo više nego na nekim drugim područjima, ugledati na Francusku.
Srpski narod ima pravo na postojanje, a ne na uništavanje i popunjavanje demografskih rupa nacija, sa kojima živi na istom prostoru. To saznanje trebalo bi da bude jedinstveno svim srpskim elitama, i oko tog saznanja nemože biti pogađanja. Dobro bi bilo, kada bi spomenute srpske elite (konačno) shvatile: šta je to (između ostalog!) nateralo kosovske Srbe, njih 20 hiljada da zatraže državljanstvo Ruske federacije? Ili im možda treba još ”vremena” da bi to shvatili?
Redakcija Saveza Srpske dijaspore Slovenije
