U Srbiji je milion ljudi gladno!
U Srbiji je milion gladnih ljudi i 700.000 bez posla
Tekst koji je stigao redakciji “Srpska dijaspora” objavljujemo u celini i bez bilo kakvih izmena:
Pored alarmantog stanja koje zvoni na uzbunu, svako od njih je morao dodatno od svoje nemaštine (poreski obveznici srbije) izdvojiti po jedan dinar plus, za srpski kulturni centar “Danilo Kiš” iz Ljubljane.
Zabrinuti srbi slovenije apeluju na srpski kulturni centar “Danilo Kiš“ da dobijena sredstva vrate poreskim obveznicima srbije, ili da to sprovedu kroz pomoć porodicama u srbiji, a za koje se sami odluče. PRESS
Najviše su ugroženi ljudi bez osnovne škole, zatim nezaposleni iznad 50 godina starosti, invalidi, porodice sa decom i podstanari oko 720.000 ljudi u Srbiji 
danas živi ispod apsolutne granice siromaštva i mesečno raspolaže sa samo 8.000 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku! Broj najsiromašnijih je tokom 2009. povećan za 60.000 ljudi u odnosu na prethodnu godinu. Oni nemaju dovoljno novca za najosnovnije potrebe – hranu i stanovanje. Na skupu pod nazivom „Da li je Srbija gladna?” savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković rekao je da su najviše ugroženi oni bez osnovne škole, zatim nezaposleni, naročito iznad 50 godina starosti, invalidi, porodice sa decom i podstanari.
Obrazovanje prioritet
Socijalna karta Srbije
* Zaposleno manje od 2 miliona ljudi
* Nezaposleno 767.418 ljudi
* Prosečna plata u martu 33.508 dinara (336 evra)
* Prosečna potrošačka korpa u februaru iznosila je 36.196 dinara
* 36 hiljada građana zavisi od obroka u narodnim kuhinjama
* Procenat dece koja nemaju ni za osnovne potrebe je 9,3 odsto
* Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet i više članova
* Oko 500.000 ljudi na posao čeka duže od godinu dana
On je istakao da prema podacima Ministarstva za rad i socijalna pitanja više od 480.000 ljudi na posao čeka duže od godinu dana.
– Žene čine 55 odsto trajno nezaposlenih. Najviše je nezaposlenih među mladima starosti od 25 do 29 godina, čak 13,9 odsto, zatim onih između 30 i 34 godine – 12,55 odsto. Pejaković je naglasio da se pripremaju izmene Zakona o socijalnoj zaštiti kojima će biti povećana pomoć najsiromašnijim građanima.
– Novim zakonom o socijalnoj zaštiti predviđen je niz izmena kojima će biti obuhvaćeno više korisnika i porodica, tako da će i budžetski izdaci biti veći za oko tri milijarde dinara – dodao je Pejaković.
Član Ekonomskog instituta i bivša ministarka za socijalnu politiku Gordana Matković rekla je da je ključna stvar za izlazak iz siromaštva povećanje zaposlenosti.
– Dugoročno posmatrano, obrazovanje je najvažnije za poboljšanje ukupne situacije u Srbiji. Siromaštvo se sada povećava u kategorijama gde se ranije, odnosno od 2000. godine, smanjivalo. Tu, pre svega, mislim na one sa najnižim stepenom obrazovanja i izvan urbanih sredina. Bez realnog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti neće biti smanjeno siromaštvo – poručila je Matkovićka.
Ona je ukazala i na regionalne razlike u Srbiji u vezi sa problemom siromaštva, a najsiromašnije su opštine Bojnik, Medveđa, Bela Palanka, Trgovište, Tutin, Crna Trava, Žitište i Plandište.
Trećina preživljava
Da zaposlenost u Srbiji sasvim sigurno neće rasti u narednih godinu i po dana,
procena je potpredsednika UGS „Nezavisnost” Zorana Stojiljkovića.
– Nezaposlenost se ove godine neće smanjiti ni sa očekivanim privrednim rastom od jedan ili jedan i po odsto. Znači, mi ćemo imati sigurno 10 odsto onih ispod praga siromaštva. Prema jednom istraživanju koje je nedavno objavljeno, 14 odsto građana je izjavilo da nema ni za hranu. A 27 odsto kaže da ima za hranu, ali zato ni za šta drugo nema. Kada sumirate, trećina građana preživljava! Beda je vidljiva – ocenio je Stojiljković.
Vrlo je zabrinjavajuće i što svako deseto dete do 14 godina u Srbiji živi ispod linije apsolutnog siromaštva … Ljubomir Pejaković, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku
Kao prepreke smanjenju siromaštva naveo je loše obrazovanje, koje nije usklađeno sa potrebama tržišta, ali i propuste u privatizaciji i korupciju.
– Nažalost, privatizacija nije ni na duži, a ni na kraći rok krenula da povećava zaposlenost – smatra Stojiljković.
N. SEKULIĆ
Ministarstvo za kulturu Republike Srbije na konkursu koji je trajao od 30.03.2010 -30.04.2010. dodelio je Srpskom kulturnom centru “Danilo Kiš“ iz Ljubljane:
Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije po odluci broj.400-00-3/2010-06/267 od 14. juna 2010 sufinasiralo je Srpski kulturni centar “Danilo Kiš” iz Ljubljane novčanim sredstvima u iznosu od 700.000,00 dinara.
SKC “Danilo Kiš” je dobio UKUPNO 1.700.000,00 DINARA:
212 porodica je moglo dobiti po 8.000,00 dinara.
