За Удружење жена са Косова и Метохије (ЖеКиМ)
Вукосава Стевановић, потпредседница
ЗАШТО ЈЕ СМЕЊЕН НЕНАД ТОДОРОВИЋ?
Сви су изгледи да је Ненад Тодоровић не само смењен већ остао и без посла због вербалног деликта у демократској нам Србији у којој су на власти најевропљани. У свом сатиричном тексту – СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И РАЗДРУЖИВАЊУ, поред осталог цитирао je себе па нисмо сигурни да ли је овај цитат разлог његовог смењивања будући да је већ раније објављен, али може бити да му други пут нису опростили:
„Фини људи из Београда ће имати дуге, фине разговоре са финим људима из Приштине, али ће у тим разговорима да забораве Србе са Косова.
Фини људи из Београда ће заборавити нас који нисмо позвани да будемо фини, и ми, који нисмо позвани да будемо фини постаћемо некаква субцивилизацијска вредност – Срби с Косова!”
У тексту се нашло и ово што је можда запарало уши најевропљанима:
„Али, пре неки дан сам увидео да је враг однео шалу и, у складу са трендовима, дотурио фарсу: ако се Срби са Косова, та ускомешана гомилица зомбија, одлучи да прихвати Споразум о стабилизацији и раздруживању, имају шансу да престане медијска, оркестрирана акција, да их третирају као Косоваре (реч Косовар је албанска, и она у преводу на српски значи Косовац).
Са друге стране, уколико се оглуше о претеће молбе самоодлазеће матице и њених служби и не придруже се дарвинистичкој хистерији, то јест не желе да својевољно учествују у тестерисању ноге по колену док су у пети, постоји решење и за њих: биће декретом проглашени за, да цитирам пријатеља, апатриде у рођеној земљи, националну копилад“.
Нема смисла процењивати део по део текста али изгледа да су најевропљани закључили да Тодоровић – “злонамерно и неистинито приказује друштвено-политичке прилике у нашој земљи, на тај начин што је, служећи се очигледним алузијама, на својеврстан начин извео тврдњу да у нашој земљи нема слободе и демократије, да је наступило безнађе…”
Не могу најевропљани да се поистовете са онима који су спаљивали и забрањивали књиге Нушића, Домановића… то су ипак биле књиге. Није згодно ни дати образложење за смену јер не може се у демократском друштву смењивати због вербалног деликта и то у тренутку кад ради на новој представи којом је требало обележити 7. векова Бањске.
Можда нема никакве сличности, али асоцијација се појавила изненада. У листу „Ново време“ је 13. августа 1941. године објављен је Апел српском народу. Аутор Апела био је Велибор Јонић, комесар просвете у управи Милана Аћимовића, а саставни део овог документа био је списак људи – научних, културних, политичких и јавних личности, које су требале да га потпишу. Списак је предат полицији и Драгом Јовановићу, управнику града Београда.
Апел је потписало укупно 411 личности, а међу многима са тог списка који нису потписали Апел најпознатији су били Иво Андрић, Милутин Миланковић, Исидора Секулић, Милош Н. Ђурић.
Мање је познато да је композитор Милоје Милојевић убеђивао професора Ђурића да потпише Апел и да му је он рекао: „Лако је теби, ти у дипле свираш, али ја предајем етику“. Због одбијања да потпише Апел професор Ђурић је пензионисан, а потом заточен у Бањичком логору.
Окупатор и њему лојалне власти нису професору Милошу Н. Ђурићу дале отказ и лишиле га средстава за живот. Његова породица је имала од чега да живи кад је заточен на Бањици.
Када је о професору Милошу Н. Ђурићу реч, просто се наметнула још једна асоцијација. Након рата задесио се у Крагујевцу у време затварања позоришта по унутрашњости. Крагујевачко позориште је спасо речима: „У старој Атини грађани су кажњавани забраном одласка у позориште! Шта су то крагујевчани скривили да им се позориште укида ?“
Намећу се питања: Шта су то Срби са Косова скривили да им се позориште укида? Враћа ли се у кутију од ципела? Да ли ће фотокопије радних књижица запослених бити једини сведок његовог постојања?
Након доласка Ненада Тодоровића у позориште је за гета у којима живе Срби имало посебну улогу. Мисија свих чланова позоришта је прекинута и не само то; кажњене су три баке у Ђаковици, једна у Урошевцу, двадесетак гледалаца у Призрену и оних осамнаест у Пећи …
Српска Влада укинула је једину живу културну институцију на Косову и Метохији! Зашто?
Док су фини људи из Београда 1941. године подписивали Апел српском народу, међу оним који нису подлегли притисцима и претњама нашли су се и виђенији. После смене Ненада Тодоровића огласила се једино Ивана Димић – управница Атељеа 212.
ИЗГЛЕДА ДА ОД ФИНИХ ЉУДИ ИЗ БЕОГРАДА НИКО ВИШЕ НЕ ПРЕДАЈЕ ЕТИКУ!
СВИ СВИРАЈУ У ДИПЛЕ!
Удружење жена са КиМ (ЖеКиМ)
Београд, Сремска бр.6
