Pripremio: Saša Gajić
Zadnjih desetak godina u Jurkovicu su dolazili stručnjaci različitih institucija sa željom da analiziraju i ocene jedan od najvećih i verovatno najstarijih postojećih hrastova u svetu. Krošnja ovog hrasta visoka je 23 metra. Još se džinovski hrast dobro drži, kao da pokazuje i dokazuje, čvrstinu potkozarskih ljudi, ovog nadasve šturog podneblja. Kako se saznaje sa kolena na koleno od jurkovačkih starosedeoca, hrast je u nekim godinama zamenjivao seoski dom, školu uz druge potrebe za sastanke, druženja i opismenjavanja. Dakle, nadživeo je brojne oluje, snegove, nedaće, a uz to i bune i ratove.
Ovaj hrast ponosno stoji u dvorištu jednog od vrednih seoskih neimara, gospodina Stojana Dakića, iz Donje Jurkovice kod Gradiške u Srpskoj, koji čak i više od 500 godina prkosi vremenskim nedaćama i ljudima. To su, kaže Stojan, utvrdili stručnjaci više institucija proučavajući ovo stablo visoko 23 metra. Kako bi ga uspešno obuhvatili rukama, potrebno je da ga čak desetorica ljudi obuhvate u svom kolo.
Hrast je služio i za vojne aktivnosti kao njihov orjentir
Stariji meštani Jurkovice, pojedini i iz Miljevića, veoma rado i ponosno pričaju o ovom nadasve čudnom, a reklo bi se i unikatnom stablu.
– Mi ga pamtimo ovakvog, mada je pre imao nešto više grana. Tako tvrdi otac i deda, kao i sve komšije, da se hrast nije menjao još od Prvog svetskog rata, starih prošlih buna i ustanaka. Naše selo, Donja Jurkovica, poznata je po mom hrastu, kojeg su dolazeće i odlazeće vojske ucrtavale u svoje knjige, služeći im kao vojni i narodni orjentir – priča Stojan, dostojno i ponosno opisujući džinovsko stablo o kojem se prepliću različite priče i legende.
Tako tvrde, da je i obližnja uzdignuta kolonija krupnih crnih mrava, naseljena pred Drugim svetskim ratom, nosi tužno znamenje stradalog potkozarskog stanovništva od okupatora, a posebno od krvoločnih hrvatskih Ustaša. Zaista, veliki prečnik krošnje ovog hrasta, često je nudio ljudima dobru hladovinu pred velikim vrućinama, a uz to i štiteći ih od brzih i burnih oluja i drugih nedaća ovog takoreći visinskog potkozarskog podneblja.
-Tvrdi se, da se doskoro pod ovim velikim stablom moglo zaštititi čak i celo jurkovačko stanovništvo zajedno.
– Dodatno hrast je vekovima služio za sastanke, zborove, susrete za vreme svetkovina, odavde je narod upozoravan na brojne opasnosti… Upravo on je zamenjivao seoski dom, školu i druge objekte za sastanke, opismenjavanje ili druženja. Moj hrast je bio i najveća seoska kafana jer se tu pilo i pevalo, što ni sada nije retkost – tvrdi naš sugovornik i vlasnik ovog džinovskog hrasta, Stojan Dakić.
Posmatra, prihvata i ispraća
Za Stojana je najbitnije da se pod hrastom može dobro zakloniti od zimskih vetrova ili najvećih letnih vrućina. Još uvek Stojan veoma rado pod hrastom obavlja i pojedine radove celog dana, pripremajući kolje za ogradu, te uz to prateći ko prolazi bližnjim putem.
Ako malo razmislimo, da se kroz starost ovog hrasta promenilo dosta vladara i država, a to jest prohujalih čak i više od 500 godina. Tukle su ga brojne oluje, kiše, snegovi, ali hrast i dalje dostojno i ponosno stoji i živi ispraćajući stare jurkovačke stanovnike, a uz to i dočekujući nove mlade naraštaje. Tako se, uz Stojana, ovom hrastu dive svi jurkovčani, a naravno i stanovnici okolnjih sela. Te činjenice oko postojanja najvećeg hrasta prenose se i na mlade generacije koje stasavaju u dobroćudne ljude ovog slavnog potkozarja. Upravo nam je u razgovoru dopunjavao pojedine tehničke detalje hrasta i Stojanov sin Predrag. Debljina ovog džinovskog hrasta meri se kroz obim od 11,20 m, dok debljina na 1 m visini debla sačinjava obim od 7,5 m.
Nastajanja novih ljubavnih i bračnih veza
– Hrast je za mene imao i jednu zanimljivu i iznenađujuću ulogu, pošto se mojoj ženi Spomenki, rodom iz drugog jurkovačkog zaseoka, za vreme devojačkih dana dopadala njegova debela hladovina. Prolazeći ovuda, često je zastajkivala, a upravo tu smo se sreli i zavoleli – uverljivo tvrdi Stojan. Nadalje završavajući svoju priču, da je od jednog hrastovog dela, kojega je vetar odlomio, sebi obezbedio ogrev za celu zimu, gde je bilo oko deset metara drveta. Dok utvrđena starost te odlomljene grane prelazi 130 godina.
Postupci upisa ovog hrasta u ginisovu knjigu rekorda
Pokušaćemo našem Stojanu pomoći da hrast upišemo u Ginisovu knjigu rekorda, a uz to da budu ponosni u selu Jurkovici, opštini Gradiška i celokupnoj Republici Srpskoj. Aktiviraćemo različite institucije i njihove stručnjake, uz Institut prevent u Ljubljani, a od nevladinih Savez SEG – Slovenski ekološki pokret, te njihove stručnjake. Naravno da bi hrast pridobio svoje zaslužno mesto u Svetu.
Tako smo već proverili, da je jedan sličan hrast veličine 22 m, a obima oko 6 m, star od 400 godina iz Hrvatske već upisan, ali verujemo da bi Stojanov hrast mogao odneti pobedu pošto je višlji, širi i dosta stariji.
No, živi bili, pokušali i videli.
