Piše: dr. sci. Miloš Ljubičić
Pre izvesnog vremena, tačnije 28.9.2011, primili smo odgovor Statističkog biroa Republike Slovenije, na našu molbu za posredovanjem podataka o broju pripadnika srpske nacionalnosti u Republici Sloveniji, i to prema najnovijem popisu stanovništva, vršenom ove godine. U odgovoru na naš zahtev, iz Statističkog biroa Republike Slovenije, saopšteno nam je sledeće:
-Statistički biro Republike Slovenije ne raspolaže podacima o građanima srpske nacionalne zajednice u Sloveniji,
-Statistički biro je u okviru terenskog popisa stanovništva sakupljao podatke o nacionalnoj pripadnosti stanovništva Slovenije, sve do 2002. godina (godina poslednjeg popisa stanovništva!), međutim odgovor na to pitanje nije bio obavezan. U 2011.godini, prvi put, proveli smo, odnosno još provodimo registarski popis stanovništva, prilikom popisa ne sakupljamo podatke na terenu, nego povezujemo postojeće statističke i administrativne baze podataka koje se koriste u večini statističkih istraživanja,
-Nacionalna pripadnost nije sadržana u popisu 2011. godine pošto spomenuti podaci u korištenim administrativnim izvorima, nisu na raspolaganju za celokupno stanovništvo.
Takođe nacionalna pripadnost nije obavezan sadržaj popisa koji je inače određen Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta o popisima stanovništva i stanova. Uredba se nalazi na web stranici: http//eurlex. europa.eu/LexUniServ/LexUniServ.douri=OJ:L:2008:0014444:0014:SL:PDF.
I na kraju.
-Statistički biro izvodi statistička istraživanja u skladu sa srednjoručnim i godišnjim programom statističkih istraživanja u kojima sakupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti nije predviđeno.
Ako toj statističkoj ”odrešenosti i preciznosti” državnog službenika koji se u tom slučaju preziva Danilo Dolenc, magistar je i vođa je projekta Registarskog popisa 2011, dodamo još i definiciju, šta je to statistika i kako je definisan registarski popis, onda moramo biti puni ponosa i radosti (mada to nisu statističke kategorije!), kakve izuzetne državne službenike ima Republika Slovenija. Ali da idemo nekim redom.
”Statistika je oblast matematike koje se bavi sakupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjavanjem i prezentacijom podataka. Ima svoje primene u širokom spektru akademskih disciplina, od fizike do ekonomije i sociologije. Matematički metodi su potekli iz teorije verovatnoće, u vreme dopisovanja Pjera Ferma i Bleza Paskala (1654). Kristijan Hajgens (1657) je dao prvo poznato naučno tretiranje ove teme. Jakob Bernuli u delu Ars Conjectandi (posthumno 1713) i Abram d Moavr u delu Doktrina šansi (1718) su statistiku posmatrali kao granu matematike. U moderno doba, rad N. A.Kolmogorova je bio bitan za formulisanje osnovnog modela teorije verovatnoće koja se koristi u osnovi
statistike” (Vikipedija). Pogledajmo, kako se definiše teorija verovatnoće iz koje su potekli matematički metodi koji se koriste u osnovama statistike. ” Teorija verovatnoće je matematička disciplina koja se bavi izučavanjem slučajnih pojava, tj. takvih empirijskih fenomena čiji ishodi nisu uvek strogo definisani. Osnovni model u teoriji verovatnoće je eksperiment (opit) pomoću koga se u prirodi i društvu vrši proučavanje veze između uzroka i posledice. Na ishod eksperimenta obično utiče više uslova. Ako se eksperiment ponavlja mnogo puta pod istim kompleksom uslova, pojavljaje se određena zakonomernost u skupu ishoda. Teorija verovatnoće se bavi tim zakonitostima uvođenjem određene kvantitativne mere u obliku nenegativnog brojaverovatnoće, kojim se procenjuje mogućnost, odnosno nemogućnost nastupanja ishoda”.
Spomenuli smo i takozvani registarski popis na kog smo upućeni od strane Statističkog biroa Republike Slovenije. Na zvaničnoj web stranici Statističkog biroa Republike Slovenije registarski popis je definisan na sledeći način. ” Registarski popis stanovništva je savremen način popisa, prilikom popisa koristićemo drugačiji metod, od metoda kog smo koristili prilikom dosadašnjih popisa stanovništva. Popisivanje neće se obavljati na terenu, anketiranjemstanovništva. Veoma velik broj informacija o stanovništvu, domaćinstvima i
stanovanju, sakuplja se i već je sakupljeno u različim registrima, zbirkama I bazama, i umesto da bi ljude uvek iznova pitali o istim stvarima, ili istim informacijama, već stečene podatke povezaćemo međusobno. Zbog toga govorimo o registarskom popisu”.
I još o prednostima registarskog popisa pred ”klasičnim”, terenskim popisom. ” Glavne prednosti (registarskog popisa) su ušteda troškova i rasterećenje stanovništva prilikom davanja podataka. Jedna od prednosti je i u tome da čemu u budućnosti, takav popis izvoditi češće i ne samo na 10.godina, kao do sada.” Stigosmo tako i do onog dela web stranice Statističkog biroa Republike Slovenije, za nas najbitnijem, koji govori o sakupljanju registarskog popisa 2011 ”podataka o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti” i ” kako se možemo ipak i nacionalno opredeliti”. ” U Sloveniji se podaci o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti neće više sakupljati prilikom popisa. Pošto u Sloveniji, u predviđenim administrativnim izvorima nema podataka o nacionalnoj pripadnosti za celokupno stanovništvo, odnosno podataci o veroispovesti uopšte nisu na raspoloženju, prema tome to neće biti sadržaj Registarskog popisa 2011. Sakupljanje podataka o nacionalnosti takođe nije obavezan sadržaj popisa, pošto je pojedinim državama dopušteno da u okviru popisa, odnosno svojih mogućnosti, sakupljaju i ostale podatke.” Sledi uputstvo za one, očito preterano ”nacionalno svesne” pojedince koji, unatoč svemu napisanom, ipak žele registrovati svoju nacionalnu pripadnost. Tu svoju, nameru mogu izvesti na sledeći način. ”Sakupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti opredeljuje 7.član Zakona o prijavi boravka, isti određuje kako je nacionalnost jedan od podataka koje pojedinac podnosi nadležnom organu, prilikom prijave odnosno odjave stalnog boravka i prijavi promene adrese stanovanja. Podatak o nacionalnoj pripadnosti podnosi pojedinac naležnom organu samo, ako se želi o tome opredeliti. Službeno lice koje vodi postupak, mora mu na to skrenuti pažnju. Podatak se sakuplja sa formularom ”Prijava-odjava stalnog boravka” kog je potrebno popuniti prilikom promene adrese u Sloveniji, doseljenju u Sloveniju , odnosno odseljenju, kao i prvom prijavljivanju boravka novorođenčeta. Kratak rezime:
-podatke o narodnosti u Sloveniji neće se više sakupljati popisom stanovništva,
-Statistički biro i u ranijim popisima nije proveravao nacionalnog opredeljenja pojedinaca, nego je podatke samo sakupljao i objavljivao statističke agregate;
-za dodatne informacije o mogućnosti nacionalnog opredeljenja, možete se obratiti na bilo koju upravnu jedinicu i to odelenju za upravne unutrašnje poslove.” ( svi citati su sa zvanične web stranice Statističkog biroa Republike Slovenije).
Ako smo dobro razumeli predhodne definicije, onda je statistika: ”oblast matematike koja se bavi sakupljanjem, analizom i interpretacijom, objašnjavanjem i prezentacijom podataka”. Kao i ”da je teorija verovatnoće ona iz koje su potekli metodi koji se koriste u osnovama statistike.” Zanimljivo je takođe saznanje ”da je teorija verovatnoće matematička disciplina koja se bavi izućavanjem slučajnih pojava tj. Takvih empirijskih fenomena čiji ishodi nisu uvek strogo definisani.” I još ”osnovni model u teoriji verovatnoće je eksperiment (opit) pomoću koga se u prirodi
i društvu vrši proučavanje veze između uzroka i posledice. Na ishod eksperimenta obično utiče više uslova. Ako se eksperiment ponavlja mnogo puta, pod istim kompleksom uslova, pojavljuje se određena zakonomernost u skupu ishoda.”
Kada primenimo sve što je rečeno, bilo o statistici kao oblasti matematike ili teoriji verovatnoće iz koje su potekli metodi koji se koriste u osnovama statistike, dolazimo do sledećih saznanja, vezanih na odgovor Statističkog biroa Republike Slovenije, Savezu Srpske dijaspore, kao i na objašnjenja data na zvaničnoj web stranici Statističkog biroa Republike Slovenije. Statistički biro Republike Slovenije je zvanična i legalna institucija slovenačke države. Spomenutu instituciju slovenačka država koristi kako bi stekla uvid, bilo u izučavanju slučajnih pojava tj. empirijskih fenomena čiji ishod nije uvek strogo definisan. Prilikom svog rada, Statistički biro Republike Slovenije koristi i teoriju verovatnoće iz koje potiću metodi koji se koriste u osnovama statistike.
Ne možemo se oteti utisku, radi se naime o, odgovoru Statističkog biroa Republike Slovenije, na pitanje Saveza srpske dijaspore Slovenije, o broju pripadnika srpske nacionalnosti u Republici Sloveniji, kako je taj odgovor dat van matematičkih kriterija, važećih za statistiku kao struku, a isto važi i za objašnjenja data na zvaničnoj web stranici Statističkog biroa Republike Slovenije. Nemoguće je (ne)primetiti, kako je prelazak sa takozvanog klasičnog metoda ”terenskog prikupljanja podataka” koji je primenjivan sve do zadnjeg popisa stanovništva u 2002.godini, na metod ”registarskog popisa stanovništva”
u 2011.godini, blagorečeno, protumaćen na krajnje neprihvatljiv način, bez imalo logike i mogućnosti razumevanja samog postupka. Kao glavni ”argumenti” Statističkog biroa Republike Slovenije, o nepotrebnosti uvida u nacionalno izjašnjavanje navedena su dva, i to: Uredba Evropskog parlamenta i Saveta o popisima stanovništva i stanova. Radi se stvarno o izvanrednom ”tumaćenju” i još boljem ”obrazloženju” uredbe Evropskog parlamenta. Za ”domaću upotrebu’, na zvaničnoj web stranici Statističkog biroa Republike
Slovenije dato je još mnogo ”uprošćenije tumaćenje” prelaska sa jednog, na drugi metod popisa stanovništva. Glavne prednosti (registarskog popisa), prema zvaničnom objašnjenju Statističkog biroa Republike Slovenije su; ”ušteda I smanjenje troškova, kao i rasterećenje stanovništva prilikom davanja podataka!!!”.
Ali pogledajmo deo još jednog teksta (Tudi tvoje mnenje šteje – I tvoje je mišljenje značajno), objavljenog na web stranici Evropske komisije-Predstavništva u Republici Sloveniji (29.10.2008- Anja Šerc). Tekst se bavi zaštitom nacionalnih manjina. ”Sem članova Ustava republike Slovenije koji posredno štite prava manjina, Slovenija je ratifikovala i dva značajna dokumenta Saveta Evrope koji štite prava manjina: Okvirnu konvenciju Saveta Evrope za zaštitu manjina (Konvenciju) i Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima(Povelja). Oba dokumenta prepuštaju državama potpisnicama diskreciono pravo do opredeljenja manjina koja spadaju u okvir manjinske
zaštite, a proizlaze iz iste. Slovenija kao manjine na svom području na taj način definiše talijansku i mađarsku kao autohtone manjine, i romsku etničnu zajednicu. U sklopu Povelje opredeljuju se kao manjinski jezici mađarski i talijanski, a romski kao neteritorijalan. Uprkos uzornoj saradnji na području spomenutih dva jezika i po, odnos Slovenije prema novodobnim manjinama (među njima se nalazi kao najbrojnija-srpska), bio je često ispostavljen uizveštajima Evropske komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasizma I netolerancije. ”Dalje u tekstu autorica se žali na odsustvo važeče (evropske) definicije manjina. Mada je u vreme nastajanja njenog teksta, pojam multikulturalnosti bio u Evropi prihvaćen kao pojam ”vrednosti i socijalne kohezije”, sada su se stvari radikalno
promenile. Samo za podsećanje. Ove godine, nemačka kancelarka Angela Merkel je ”nemački koncept multikulturalnosti proglasila za-promašen”. Na kraju, kao relevantnu definiciju uzima autorica definiciju manjine iz izveštaja Skupštine saveta Evrope (br.1201/1993) 1.2. 1993 koja glasi:
”(manjine) predstavljaju grupu osoba u određenoj državi koja; a/ živi na području te države i njeni su građani; b/rade na oćuvanju dugotrajnih, čvrstih I trajnih veza sa tom državom; c/ imaju različite etničke, kulturne ili jezičke osobenosti; č/dovoljno su reprezentativni, unatoč njihovom malom broju, u poređenju sa ostalom populacijom države ili populacijom određenog područja tedržave”. Dosta citiranja i nabrajanja. Ne pada mi na pamet da državnu instituciju, kao što je naprimer Statistički biro Republike Slovenije, optužujem zbog promene metoda u popisivanju (terenski vis a vis registarski popis!). Takođe mi ne pada na pamet da takvu odluku/promenu proglasim statističkom manipulacijom. Slična konstatacija bi naime implicirala da se radi o zloupotrebi struke.Takva odluka može biti jedino politička, a donesena je uz saglasnost svih slovenačkih političkih subjekata. Sudeći prema konstatacijama Statističkog biroa Republike Slovenije, i ”svi dosadašnji popisi stanovništva do 2002.godine, kada je u pitanju nacionalno izjašnjavanje, bili su ustvari proizvoljnost, koju je slovenačka država tolerisala ali takvo izjašnjavanje nije imalo nikakav valjani pravni oslonac, ni u slovenačkom, ni u evropskom zakonodavstvu. Još manje su se mogle iz popisa stanovništva Slovenije do 2002.godine, izvlačiti bilo kakve konsekvencije koje bi se mogle primeniti, recimo u slučaju srpske nacionalne zajednice (isto važi I za sve ostale novodone zajednice) u zahtevima za priznanje statusa nacionalne manjine.”
Takvi zahtevi za slovenačku državu, za celo vreme njihovog pokretanja, a to je od raspada bivše države, devedesetih godina prošlog veka, znači više od 20 godina, bili su i više nego irelevantni, unatoč udruživanja pripadnika narodnosti nekadašnje Jugoslavije u krovnu Koordinaciju saveza i kulturnih društava konstitutivnih naroda i narodnosti bivše SFRJ u Republici Sloveniji koji se desio na Okruglom stolu Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) kod Saveta Evrope (14.10. 2003). Posle svega, treba se sasvim realno i bez emocija, okrenuti situaciji nastaloj primenom tkz. ”registarskog popisa”. Srbi, kao i pripadnici ostalih novodobnih etničkih zajednica, za Statistički biro
Republike Slovenije, i državu Sloveniju, su nepostoječa (statistička) kategorija.
O toj kategoriji Statististički biro Republike Slovenije, nema podataka i neće ih ubuduće više, ni tražiti. Jedino šta se može sa sigurnošću tvrditi, i to iskljućivo za period, od osnivanja slovenačke države do 2002.godine: pripadali smo- statističkom agregatu. Sva su naklapanja o novodobnim nacionalnim manjinama i njihovim pravima, priče za malu decu. Celo je vreme unatoč čvrstim uveravanjima, sav taj ”manjinski vašar”, u večem i nešto manjem obmanjivanju, tako sa strane raznih evropski komisija koje su ”redovno
proveravale” stanje čovekovih prava u Sloveniji, pre njenog ulaska u EU, kako i
slovenačkih institucija (Ministarstvo kulture Republike Slovenije i Institut za pitanja narodnosti), bio domena, ”diskrecionog prava” slovenačke države da odlućuje o tome. Zaista bi bilo mnogo, kada bi se posle svega upitali još i to: kakvu međunarodnu ili evropsku pravnu validnost uopšte, imaju potpisi, kao I ratifikacija, koje su slovenački predstavnici stavili ispod Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu manjina ili Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima? Ili nedaj Bože da se setim šta su sve zborili vajni slovenački i evropski intelektualci na temu ”zaštite čovekovih prava” i sličnih stvari. Bilo, ne ponovilo se! Postoji ipak, i zračak ”optimizma”, i ”nade”, u tom našem ”statističkom agregatu”. Slovenačko Ministarstvo kulture, kao i ostale institucije koje su se, onako više u dokolici, nego ozbiljno bavile nama, mogu sada da presaviju tabak, i odahnu. Pobedu su odneli ”evropsko shvaćeno diskreciono pravo” I popisivačka lakrdija zvana ”statistički agregat”. Takođe nema nikakve potrebe da se Institut za pitanja narodnosti iz Ljubljane ili Institut za etničke I regionalne studije iz Maribora, više bave pitanjima vezanim za novodobne manjine. Zašto i čemu bi se bavili nečim nepostoječim, objekt njihovih istraživanja, ionako je nepovratno nestao. Još bolje, nikada nije ni postojao. Jedno praktično pitanje za oba instituta, budu li u budućnosti ipak podlegli naučnom iskušenju u pronalaženju novodobnih manjina u Sloveniji: kojom će se teorijom brojeva služiti, pošto statistički brojevi koji bi se odnosili na nas, jednostavno neće postojati? Hoće li se u svojim istraživanjima više oslanjati na: elementarnu teoriju brojeva, analitičku teoriju brojeva, algebarsku teoriju brojeva, geometrijsku teoriju brojeva, kombinatornu teoriju brojeva ili možda računarsku teoriju brojeva? Uostalom to je nebitno. Skromno bi preporučio da se i oni, kada to naravno budu mogli, u svom radu oslone na oprobani metod ”diskrecionog prava” slovenačke države. Momčad i igrače koji pobeđuju ne treba menjati. I ono najbitnije.
Ubuduće, kada nas budu pohodili srpski političari, nije važno kojoj će političkoj opciji pripadati, biće im olakšano snalaženje u slovenačkim prilikama, kako u obilascima, tako i blagoglagoljivom zborenju, koje ide uz to. Do sada, sećam se toga dobro, svi srpski političari, redom su nas pitali: ” A koliko uopšte ima Srba u Sloveniji?” A mi smo onda, ponosno recitovali cifru Statističkog biroa Slovenije iz 2002.godine. ”Ima nas, Vaše prevashodstvo, šakom i kapom 38.964 duša (Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Rasim Ljajić, Goran Svilanović, Vuk Drašković, i pride dok još bijaše ono ” zajedno dva oka u glavi”, jal’ Svetozar Marović, jal’ neki drugi serdar. Ne sećam se više dobro). Onu sitniju političku boraniju i ne brojim, pošto oni uvek imaju vremena, za putešestvija. Posle su se
ubacivali, u to mudro pitanje i razgovor, i oni jadnici izbrisani, pa je možda ispalo našim političarima da mi preterujemo sa našim brojevima, pa su brže bolje otišli da se obaveste o tome, kod svojih slovenačkih kolega. Da ne grešim dušu bio je i Milorad iz Laktaša, ali on ništa nije pitao. Od viđenijih i uglednih Srba dolazili su nam još i: gosn’ Voja iz Koštunica, Zoki iz Kuće vina Živković, pa gazda Dušan iz Lutre, pa pandur Ivica iz Žitorađa, pa
onaj Vuk što voli tenis. Bili ljudi u Sloveniji nakratko, pa nije bio red da diraju domaćina, i zanovetaju, sa tamo nekim Srbima. Bilo je i Njegovo visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II. Karađorđević ali on je diskretno pitao Slovence: dali su spremni da vrate Karađorđevićima imovinu u Sloveniji (Brdo, Bled i ostalo!)? Srbi ga nekako nisu interesovali, a možda prestolonaslednik i nije upućen da nas uopšte ima. Možda ga gospoda iz Krunskog saveta još nisu uspela sovetovati o tome. Ko bi to znao! Posle je
pokojni Drnovšek zvao prestolonaslednika i suprugu na ručak, a o svojini kraljevske kuće Karađorđević i Srbima,valjda zbog učtivosti, verovatno nisu razgovarali. Vikiliks tada još ništa nije radio, a Slovenci su posle prestolonasledniku diskretno stavili do znanja da o povračaju imovine Karađorđevića nema ništa. Isto, o brojkama nisu pitali ni naši duhovni oci, počivši Njegova svetost Patrijarh Pavle i Amfilohije (Radović) ili vladika zagrebačko-ljubljanski Jovan. Sada sve to otpada. Srba više definitivno nema, čak ni u statistici, pa ako smo iskreni, bolje da se srpski političari, što manje zamajavaju sa kojekakvim subjektima koji im prodaju neproverene priče o manjinama, i čak tvrde da ima dosta Srba u Sloveniji. Znaju srpski političari dobro, kod koga će da se obaveste, kada je reč o tome. Svu istinu ustvari zna Evropa, a Slovenci su tu da pomognu Srbiji, kako bi i ona ušla tamo, gde se oni već nalaze. A Srbi u Sloveniji? Ma ne budite smešni, ima srpska politika pametnijeg posla.
Mali srpski popisivač
REPUBLIKA SLOVENIJA
STATISTIČKI BIRO REPUBLIKE SLOVENIJE
Broj: 9610-346/2011/2
Datum: 28. 9.2011
SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE
SAŠA GAJIĆ
CELOVŠKA CESTA 122
1000 LJUBLJANA
Predmet: Molba za posredovanje podataka
Veza: Vaša elektronska pošta od 22.9.2011
Poštovani,
Statistički biro Republike Slovenije ne raspolaže podacima o građanima srpske nacionalne
zajednice u Sloveniji, kao što navodite u vašem dopisu.
Statistički biro je u okviru terenskog popisa stanovništva sakupljao podatke o nacionalnoj
pripadnosti stanovništva Slovenije sve do 2002.godine, međutim odgovor na to pitanje nije
bio obavezan. U 2011.godini, prvi put proveli smo, odnosno još provodimo registarski popis
stanovništva, prilikom istog ne sakupljamo podatke na terenu, nego povezujemo postoječe
statističke i administrativne baze podataka koji se ionako upotrebljavaju u večini statističkih
istraživanja. Nacionalna pripadnost nije sadržana u popisu 2011. godine pošto spomenuti podaci u
korištenim administrativnim izvorima, nisu na raspoloženju za celokupno stanovništvo.
Takođe, nacionalna pripadnost nije obavezni sadržaj popisa koji je inače određen Uredbom
Evropskog parlamenta i Saveta o popisima stanovništva i stanova. Uredba se nalazi na web
stranici: http://eur -lex.europa.eu/LexUniServ/LexUniServ.do?
uri=OJ:L:2008:218:0014444:0014:SL:PDF.
Statistički biro izvodi statistička istraživanja u skladu sa srednjeročnim i godišnjim programom statističkih istraživanja u kojima sakupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti nije predviđeno.
Više informacija o Registarskom popisu 2011.godine stoji vam raspoloženju na našoj web
stranici http:/www.stat.si/popis 2011.
Srdačan pozdrav.
Pripremio:
Mag. Danilo Dolenc,
Vođa projekta Registarski popis 2011
Tel:01 234 08 76
E-adresa: danilo.dolenc @ gov.si Mag. Irena Križman generalni director – Pečat
