BEOGRADE
BEOGRADE, RODNI GRADE,
TI SI TEMELJ SRPSKE NADE.
JOŠ OD BUNA I RATOVA,
ČUVAŠ PONOS VITEZOVA.
ZNAMENITIH BEŠE LJUDI,
POKOLENJA ZORA RUDI.
NEK’ I MLADI NAŠI SRBI, U SLOBODI DANAS ZNADU,
DA SE HRABRI ŠUMADINCI, ODUŽIŠE SVOME GRADU.
ISTORIJA NAŠA BROJI,
KO SU SLAVNI VITEZOVI…!?
DOSTOJANSTVO I JUNAŠTVO, POKAZAŠE SVOM NARODU,
ČUVAJUĆI PRAVOSLAVLJE,VIŠINAMA PLAVOM SVODU.
NEKA IM JE VEČNA SLAVA I U RAJU NEBA PLAVA,
JEL OD BUNA I RATOVA, NEMA SRPSKOG ZABORAVA.
Autor pesnik: Saša Gajić
KADA SVIĆE ZORA RANA, PREKO MORA I PLANINA,
NAJLEPŠA SI OTADŽBINO I PONOS SI SVAKOG SINA.
TE KADA SE SUNCE JAVI, KOJI PRATI GA OBLAK PLAVI,
DA OBASJA SVE PAROVE, KOJI ŽIVE U LJUBAVI.
OTADŽBINO PUNA SLAVE, TI PONOSNIH VELIKANA,
BUDI SREĆNA I TI SNAMA, BUDI SREĆNA SVAKOG DANA.
LEPOTE TE TVOJE KRASE, ŠUME, REKE I JEZERA,
OTADŽBINO DIVNA NAŠA, PREPUNA SI TI VESELJA.
Autor pesnik: Saša Gajić
PRAVOSLAVKA
JA SAM MALA PRAVOSLAVKA,
OD PONOSA JA SAM JAKA.
JA JOŠ MALO LETA BROJIM,
POSLE SVOJIH PRADEDOVA, JA DOSTOJNO UVEK STOJIM.
UČILI ME RODITELJI, TRADICIJI VERE NAŠE,
DA DOSTOJNO MI ČUVAMO, ŠTO NAM PRECI SRPSKI DAŠE.
MI I DRUGE RAZUMEMO, SVUDA DOBRIH LJUDI IMA,
SVE NAS JEDNO SUNCE GREJE, POTREBNO JE ZNATI SVIMA.
SVAKO SVOJE NEKA VOLI, DA MU MIRNO SRCE BIJE,
JER NACIJU PRED DRUGIMA, NEPOŠTENI SAMO KRIJE.
JEZIKOM SE SVOJIM SLUŽI,
A I DRUGIM POMOĆ PRUŽI.
NEKA ŽIVE DOBRI LJUDI I VERNICI CELOG SVETA,
DA IH SREĆA, ZDRAVLJE SLUŽI, SVAKOG DANA, SVAKOG LETA.
Autor pesnik: Saša Gajić
NEDGE DALEKO, TAMO GDE SVIĆU NAJLEPŠE ZORE,
GDE ŽIVE PONOSNI LJUDI, TAMO SU NAJLEPŠE GORE.
ROĐEN SAM I JA TAMO, POD DIVNIM PLAVIM SVODOM,
GDE BISTRE KAPI NAPOJE SVAKOG’, K'O BISER, ČISTOM VODOM.
TAMO GDE JOŠ CVATAJU, PREDIVNE MIRISNE RUŽE,
TAMO I ŽIVOT BROJI, GODINE NEKE DUŽE.
VESELJE ZA LJUDE DOBRE, PREPUNO NOVOGA SJAJA,
PREDIVNE PESME PEVAJU, UZ IGRE SVAKOGA KRAJA.
LEPOTE PLANINSKOG PODNEBLJA, UZ LJUDE ZDRAVE VOLJE,
GDE NEMA CRNIH MISLI I SVIMA BUDE BOLJE.
BAŠ TAMO LJUDSKI ŽIVOT, S’ PONOSOM VISOKO CENE,
DOSTOJANSTVO OBIČAJA I VERE, KOJA NIKADA NE SENE.
TAMO GDE SNEGOVI BELI, PO ZIMI LAGANO VEJU,
U JESEN VREDNI SELJACI, PŠENICU ZLATNU SEJU.
ETO, OPISAH TAKO, TE SLIKE LEPOGA RAJA,
PREDIVNOG TOGA KRAJA I RODNOG ZAVIČAJA.
Autor pesnik: Saša Gajić
JEDNO DETE U SAMOĆI, OKO KUĆE TRAŽI MAJKU,
UBILI JE ZLI DUŠMANI, KAO METU U SOKAKU.
BEZBROJ TAKVIH DOGAĐAJA,
OD ISTINE PA DO RAJA.
TRAŽEĆ’ NAĐE MRTVU MAJKU,
OSETIVŠI TUGU JAKU.
PLAČE DETE U SAMOĆI, TRAŽI DALJE OCA SVOGA,
ALI OTAC, MRTAV LEŽI, IZNAD DOMA VOLJENOGA.
ZATIM DETE TRAŽI SVOGA,
DIVNOG BRATA, JEDINOGA…
DOK BRAT LEŽI IZA ŠTALE,
KRVLJU OBLIT, GLAVE MALE.
POBILI SU TE CIVILE,
NATO SNAGE SA VISINE.
JAKO PLAČE DETE MALO,
KOMŠIJI JE RUKU DALO.
SEĆANJA SU TUŽNA MOJA,
OD DETINJSTVA TAKVOG SJA.
Autor pesnik: Saša Gajić
JEDNA ZEMLJA MALA, NA BALKANU STOJI,
KOJA ŽRTVE CIVILA, UZ DEČICU BROJI.
TO JE ZEMLJA VREDNIH I LJUBAZNIH LJUDI,
ČIJU DECU POBIŠE, CEO SVET SE ČUDI.
SVE SU ZLOBE SVOJE, POKAZALI TAKO,
NAD NEVINOM DEČICOM, BILO IM JE LAKO.
ZA TE CRNE TMINE, ŠTO ŽIVOTE RUŠE,
LJUDI SU BREZ SRCA I NEMAJU DUŠE.
PRAKSA IM JE TAKVA, DA TO ČESTO RADE,
DA BREZBRIŽNO DETINJSTVO, OSTAJE BEZ NADE.
TE POČETNE CVEOVE, ŠTO LEPOTOM ŽARE,
UNIŠTIŠE BEZDUŠNO, OD KOMANDE STARE.
ZA SVE DRUGE CVETOVE, TE ZEMLJE BALKANA,
UPLAKANA SVIĆE, NOVA ZORA RANA.
JEL ZLOTVORI OSTAŠE, NASMEJANA LICA,
NA ZEMLJI BALKANA, SMRT BROJNIH MILICA.
NA VIŠINSKOM SVODU, MOŽDA BOG SVE VIDI,
DALEKO OD PRAVDE, ZLOTVOR SE NE STIDI.
ČAK UBISTVOM DECE, JUNAČE SE ONI,
DA IM ŽIVOT VIŠE, UBISTAVA BROJI.
JOŠ TU ZEMLJU MALU, SVE NESREĆE PRATE,
KADA JEDNE PROĐU, DRUGE SE POVRATE.
DOSTOJNI SU LJUDI, TE ZEMLJE BALKANA,
BRZO LOŠE ZABORAVE, VERNICI BEZ MANA.
DOK GROBNICE DECE, OPLAKUJU KIŠE,
TU ZEMLJU BALKANA, JA VOLIM NAJVIŠE.
Autor ovu pesmu posećuje svoj stradaloj deci u Natovim udarima. Želja mi je, da se Srbi iz Srbije prisete Nato agresije, koju sadašnji krugovi zaboravljaju i žele srpsku sirotinju uvući u Nato savez. Srećno! Pesnik Saša Gajić
OTADŽBINO OD PLANINA
SLAVNA MAJKO, SRPSKOG SINA!
DOLINE TE, TVOJE KRASE,
DIVNE REKE, UZ TALASE.
JEZERA SU OD LEPOTE,
OTADŽBINO, VOLIMO TE.
PROSTRANA SU, TVOJA POLJA,
PRAVOSLAVNA, ZEMLJA MOJA.
GUSTE ŠUME, OD PREDAKA,
UZVIŠINA I SOKAKA.
ŠTO VIDOKRUG NE DOSEŽE,
ZAVIČAJNA LJUBAV VEŽE.
OTADŽBINA, LJUBAV KUJE,
ZDRAVO SRCE POSKAKUJE.
DOK OBLACI, NEBOM PLOVE
NARAŠTAJE ČEKA NOVE.
Autor pesnik: Saša Gajić
PREKO BRDA I RAVNICA,
RAZVESELI BROJNA LICA.
MAGLA HVATA UDOLINE,
SVE DOK SUNCE JAČE SINE.
NEDALEKO REKA TEČE,
SVI AKTIVNI DO UVEČE.
TEČE ONA OD DAVNINA,
PONOS MAJKE, OCA, SINA.
VESELOG SU MLADI LICA,
OŽIVELA SVA ULICA.
VISOKO SE SUNCE DIŽE,
I TOPLOTA SVUDA STIŽE.
SIJA JAKO, NEMA MANA,
POVUČE SE PRED KRAJ DANA.
PREKO ŠUMA I DOLINA MAJEVICA NOSI VEČE,
POSPANA JE I UKRINA, ALI NOĆNA VODA TEČE.
Autor pesnik: Saša Gajić
