UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE
LEPE PESME NAŠIH PESNIKA
ВАСКРШЊЕ ЈУТРО
ОСВАНУЛА СВЕЖА ЗОРА,
ПРЕКО ГОРА, ПРЕКО МОРА.
ЈАВИЛО СЕ СУНЦЕ, УМЕТНИЧКИХ БОЈА,
НЕГДЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ, РОДНА ГРУДА МОЈА.
ЈАСНИНУ ТИХ ДАЉИНА ОЦРТАШЕ, ОБЛАЦИ УНИКАТ НЕЖНОГ КРОЈА.
ПОМОЛИХ СЕ БОГУ ПРАВОСЛАВНО, ДА ТО ЈЕ ВЕРА МОЈА.
КАО ДА СУНЦЕ МАГНЕТНОМ ЈАЧИНОМ ДРЖЕ,
КОЈЕ СЕ ДИЖЕ ВИШИНСКОМ СВОДУ БРЖЕ И БРЖЕ.
ЖИВНУЛО СВЕ НАКОН ДУГЕ ПРЕСПАВАНЕ НОЋИ,
РАДОСНО ОЧЕКИВАНО ТО ВАСКРШЊЕ ЈУТРО, КАДА ЋЕ ДОЋИ.
ПО КУЋАМА ВЕСЕЉЕ И ДЕЧИЈА ГРАЈА,
НА СТОЛОВИМА БОГАТ ИЗБОР ХРАНЕ, СА КОШАРАМА ШАРЕНИХ ЈАЈА.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ОВОГА ЈУТРА, ОД ДАВНИНА ЗАПИСАНО СТОЈИ.
ХРИСТОВО ВАСКРСНУЋЕ, ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ И СВИ ГАЈИЋИ МОЈИ.
ТАКО ЋЕ ВЕЧНО ОСТАТ ВИШИНСКОГ СВОДА СЛИКА,
ЛЕПОТЕ РАЈСКЕ БАШТЕ И ЉУБАВ ДО БОГА ВЕЛИКА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
VASKRŠNJE JUTRO
OSVANULA SVEŽA ZORA,
PREKO GORA, PREKO MORA.
JAVILO SE SUNCE, UMETNIČKIH BOJA,
NEGDE TAMO GDE JE, RODNA GRUDA MOJA.
JASNINU TIH DALJINA OCRTAŠE, OBLACI UNIKAT NEŽNOG KROJA.
POMOLIH SE BOGU PRAVOSLAVNO, DA TO JE VERA MOJA.
KAO DA SUNCE MAGNETNOM JAČINOM DRŽE,
KOJE SE DIŽE VIŠINSKOM SVODU BRŽE I BRŽE.
ŽIVNULO SVE NAKON DUGE PRESPAVANE NOĆI,
RADOSNO OČEKIVANO TO VASKRŠNJE JUTRO, KADA ĆE DOĆI.
PO KUĆAMA VESELJE I DEČIJA GRAJA,
NA STOLOVIMA BOGAT IZBOR HRANE, SA KOŠARAMA ŠARENIH JAJA.
OBELEŽAVANJE OVOGA JUTRA, OD DAVNINA ZAPISANO STOJI.
HRISTOVO VASKRSNUĆE, PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE I SVI GAJIĆI MOJI.
TAKO ĆE VEČNO OSTAT VIŠINSKOG SVODA SLIKA,
LEPOTE RAJSKE BAŠTE I LJUBAV DO BOGA VELIKA.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
СЕЋАЊЕ
И растанци једном биће радости
кад живот приђе близу краја
кад сећања избледела опет се јаве
и постану део пута до раја.
И неузвраћена љубав почеће да значи
што младост била је у тугу свила
и такво сећање лепотом ће да зрачи
јер младост је луда за старост крила.
И када те старост једном стигне
не криви за пропуштено младост своју
јер баш тај део што је праву љубав снила
сад` у најлепшем цвету поред пута стоји.
И тада, кад си ближе другој страни,
на коју се једном мора поћи
сва лепа и ружна из младости сећања
једном ће к`о радост, теби заједно доћи.
Аутор песник: Љубенко Звиздић
SEĆANJE
I rastanci jednom biće radosti
kad život priđe blizu kraja
kad sećanja izbledela opet se jave
i postanu deo puta do raja.
I neuzvraćena ljubav počeće da znači
što mladost bila je u tugu svila
i takvo sećanje lepotom će da zrači
jer mladost je luda za starost krila.
I kada te starost jednom stigne
ne krivi za propušteno mladost svoju
jer baš taj deo što je pravu ljubav snila
sad` u najlepšem cvetu pored puta stoji.
I tada, kad si bliže drugoj strani,
na koju se jednom mora poći
sva lepa i ružna iz mladosti sećanja
jednom će k`o radost, tebi zajedno doći.
Autor pesnik: Ljubenko Zvizdić
ПРОЛИСТАВА ВРБА
КАДА ВРБА УЗ ПУПОЉКЕ, ЗАЗЕЛЕНИ И ПРОЛИСТА,
СА ПОСЕБНИМ ТРАЧКОМ НАДЕ, СВЕ ЗАЖИВИ И ЗАБЛИСТА.
ОД ВРБОВИХ ГРАНА НЕКАД, ПРАВИЛИ СУ МЛАДИ ФРУЛЕ,
КОЈЕ СУ СЕ СВОЈИМ ЗВУКОМ, НА ДАЉИНУ ДОБРО ЧУЛЕ.
ОД ДЕБЛА СЕ КОРА ВРБЕ, ОДСТРАЊУЈЕ ДОСТА ЛАКО,
ЗА ПИШТАЉКЕ ИЛИ ТРУБЕ ПРАВИШЕ ИХ СВЕ ПОЛАКО.
ОБНАВЉА СЕ ОКОЛИНА,
ПОШТО ОДЕ ХЛАДНА ЗИМА.
МНОГЕ СТВАРИ БРЖЕ КРЕНУ,
ВРБА ИМА СВОЈУ ЦЕНУ.
СУНЦЕ СИЈА, ВОДА БЛИСТА,
У СРЦИМА ЉУБАВ ЧИСТА.
СВЕ ПОНОВО ЛИСТА И ПРОЦВЕТА,
НА СВЕТ ДОЂУ НОВА БИЋА ЛЕТА.
ЗАЗЕЛЕНИ И ГОРА И ПОЉА,
ЗА СВЕ ЖИВЕ ДОЂЕ БОЉА ВОЉА.
ВРБА, ДРВО ЗАНИМИВО, ОНА НИЈЕ НИКАД ИСТА,
А ПОСЕБНО У ПРОЛЕЋЕ, КАД ПРОЦВЕТА И ПРОЛИСТА.
НЕКА ВРБА ЛИСТА И ПРОЦВЕТА,
УЗ СВЕЖИНЕ ДО ПОЧЕТКА ЛЕТА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
PROLISTAVA VRBA
KADA VRBA UZ PUPOLJKE, ZAZELENI I PROLISTA,
SA POSEBNIM TRAČKOM NADE, SVE ZAŽIVI I ZABLISTA.
OD VRBOVIH GRANA NEKAD, PRAVILI SU MLADI FRULE,
KOJE SU SE SVOJIM ZVUKOM, NA DALJINU DOBRO ČULE.
OD DEBLA SE KORA VRBE, ODSTRANJUJE DOSTA LAKO,
ZA PIŠTALJKE ILI TRUBE PRAVIŠE IH SVE POLAKO.
OBNAVLJA SE OKOLINA,
POŠTO ODE HLADNA ZIMA.
MNOGE STVARI BRŽE KRENU,
VRBA IMA SVOJU CENU.
SUNCE SIJA, VODA BLISTA,
U SRCIMA LJUBAV ČISTA.
SVE PONOVO LISTA I PROCVETA,
NA SVET DOĐU NOVA BIĆA LETA.
ZAZELENI I GORA I POLJA,
ZA SVE ŽIVE DOĐE BOLJA VOLJA.
VRBA, DRVO ZANIMIVO, ONA NIJE NIKAD ISTA,
A POSEBNO U PROLEĆE, KAD PROCVETA I PROLISTA.
NEKA VRBA LISTA I PROCVETA,
UZ SVEŽINE DO POČETKA LETA.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
ПЛАЧЕ
ПЛАЧЕ НЕБО У РАНО ПРОЛЕЋЕ,
КВАСИ ЗЕМЉУ, ДА ПРОЦВЕТА ЦВЕЋЕ.
ОБЛАЦИ ВИСИНАМА ТУКУ,
ГУРАЈУ СЕ СВУДА, СВАК НА СВОЈУ РУКУ.
ДОБРО ЗЕМЉУ НАКВАСИЛА ВОДА,
ПА УСЈЕВИ БИЋЕ БОЉЕГ РОДА.
РАЗВЕДРИ СЕ, НЕСТАЛО ЈЕ ПЛАЧА,
ПА ЈЕ ЉУБАВ У СРЦИМА ЈАЧА.
ШАЉЕ СУНЦЕ СА ВИСИНЕ ЗРАКЕ,
ПОЉАНАМА УЗ ТОПЛОТЕ ЈАКЕ.
ВЕДРО НЕБО И НИКО НЕ ПЛАЧЕ,
СУНЦЕ СИЈА СВЕ ЈАЧЕ И ЈАЧЕ.
ТРАВА МЕЊА БОЈУ, А И ГОРА,
КО СЕ ВОЛИ, ЉУБИТИ СЕ МОРА.
НЕКА ЛИСТА, НЕК ПТРОЦВЕТА ЦВЕЋЕ,
ЗАЉУБЉЕНИМ, МАЛО ВИШЕ СРЕЋЕ.
ДОСТА БЕШЕ ПРОЛЕТНОГА ПЛАЧА,
НЕКА ЉУБАВ У СРЦИМА ЈАЧА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
PLAČE
PLAČE NEBO U RANO PROLEĆE,
KVASI ZEMLJU, DA PROCVETA CVEĆE.
OBLACI VISINAMA TUKU,
GURAJU SE SVUDA, SVAK NA SVOJU RUKU.
DOBRO ZEMLJU NAKVASILA VODA,
PA USJEVI BIĆE BOLJEG RODA.
RAZVEDRI SE, NESTALO JE PLAČA,
PA JE LJUBAV U SRCIMA JAČA.
ŠALJE SUNCE SA VISINE ZRAKE,
POLJANAMA UZ TOPLOTE JAKE.
VEDRO NEBO I NIKO NE PLAČE,
SUNCE SIJA SVE JAČE I JAČE.
TRAVA MENJA BOJU, A I GORA,
KO SE VOLI, LJUBITI SE MORA.
NEKA LISTA, NEK PTROCVETA CVEĆE,
ZALJUBLJENIM, MALO VIŠE SREĆE.
DOSTA BEŠE PROLETNOGA PLAČA,
NEKA LJUBAV U SRCIMA JAČA.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
УЧИМ…
Учим
да песмом лечим и превијам Мисао
што данима Тебе је пуна
…
па те у Себи најјаче загрлим
све док не изгубим дах
па уживам
док ти на длановима и стопалима
ничем
и из коже моје
ти миришеш на Љубав…
Учим
да читам ову нашу причу
записана је негде
у песку поред пирамида
пре Нас и небеске кише
писмом које само Љубав разуме
са утканом музиком Душе…
Аутор песникиња: Биљана Диковић
UČIM…
Učim
dа pesmom lečim i previjаm Misаo
što dаnimа Tebe je punа
…
pа te u Sebi nаjjаče zаgrlim
sve dok ne izgubim dаh
pа uživаm
dok ti nа dlаnovimа i stopаlimа
ničem
i iz kože moje
ti mirišeš nа Ljubаv…
Učim
dа čitаm ovu nаšu priču
zаpisаnа je negde
u pesku pored pirаmidа
pre Nаs i nebeske kiše
pismom koje sаmo LJubаv rаzume
sа utkаnom muzikom Duše…
Autor pesnikinja: Biljаnа Diković
ЉУБАВ
Пре н`о што се руке око врата склопе,
права се љубав већ одавно роди
па те онда тако, понајчешће ћутке,
до краја живота омамљена води.
Када ти се снови из корена сруше
и најлепше почне у души да боли,
не тугуј што си усред тог беспућа,
јер срећи је ближе онај који воли.
До среће у љубави нема једног пута
и никада за њу никога не моли.
Када срце једном престане да лута,
тад` у ствари оно почиње да воли.
Воли и кад мислиш да је узалудно,
у животу када наопако крене.
Као цвет,и љубав најјаче мирише,
баш на месту на којем и увене.
Аутор песник: Љубенко Звиздић
ЉУБАВ
Пре н`о што се руке око врата склопе,
права се љубав већ одавно роди
па те онда тако, понајчешће ћутке,
до краја живота омамљена води.
Када ти се снови из корена сруше
и најлепше почне у души да боли,
не тугуј што си усред тог беспућа,
јер срећи је ближе онај који воли.
До среће у љубави нема једног пута
и никада за њу никога не моли.
Када срце једном престане да лута,
тад` у ствари оно почиње да воли.
Воли и кад мислиш да је узалудно,
у животу када наопако крене.
Као цвет,и љубав најјаче мирише,
баш на месту на којем и увене.
Аутор песник: Љубенко Звиздић
ОЧИ ПЛАВЕ
ЗАНЕЛЕ МЕ ЈЕДНЕ ОЧИ ПЛАВЕ,
ЛЕПЕ САЊЕ ПОКРАЈ РЕКЕ САВЕ.
ГДЕ СЕ ШЕТА ДОК ЖУБОРИ ВОДА,
ПРЕДВЕЧЕРЈЕМ ИСПОД ДИВНОГ СВОДА.
ОЧИ ПЛАВЕ КРАСЕ ЗГОДНО ТЕЛО,
ВРЕДИ МЛАДА ЧАК ИМАЊЕ ЦЕЛО.
ПА СЕ МИСЛИМ ШТА МЕ МЛАДОГ СНАЂЕ,
ПОРЕД САЊЕ, А И ЊЕНЕ ГРАЂЕ.
КРАЈ ОБАЛЕ, ГДЕ ЖУБОРИ САВА,
ЈОШ МЕ СРЕЋУ, ТА ДВА ОКА ПЛАВА.
ПРЕДИВНИ СУ, ПАРКОВИ КРАЈ САВЕ,
ПРОЦВЕТАЛЕ РУЖЕ МИРИСАВЕ.
БИСТРА САВА, ГОДИНАМА ТЕЧЕ,
ЗАЉУБЉЕНИ ДОЛАЗЕ НАВЕЧЕ.
НЕДАЛЕКО КРАЈ ЏИНОВСКОГ ПАЊА,
ЉУБИМО СЕ ЈА И ЛЕПА САЊА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
OČI PLAVE
ZANELE ME JEDNE OČI PLAVE,
LEPE SANJE POKRAJ REKE SAVE.
GDE SE ŠETA DOK ŽUBORI VODA,
PREDVEČERJEM ISPOD DIVNOG SVODA.
OČI PLAVE KRASE ZGODNO TELO,
VREDI MLADA ČAK IMANJE CELO.
PA SE MISLIM ŠTA ME MLADOG SNAĐE,
PORED SANJE, A I NJENE GRAĐE.
KRAJ OBALE, GDE ŽUBORI SAVA,
JOŠ ME SREĆU, TA DVA OKA PLAVA.
PREDIVNI SU, PARKOVI KRAJ SAVE,
PROCVETALE RUŽE MIRISAVE.
BISTRA SAVA, GODINAMA TEČE,
ZALJUBLJENI DOLAZE NAVEČE.
NEDALEKO KRAJ DŽINOVSKOG PANJA,
LJUBIMO SE JA I LEPA SANJA.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
СРБИ БРАЋО
Срби, браћо, Срби, роде! Нема среће, без слободе.
Многи хоће, многи желе, нашу Земљу да поделе.
Неки само на том раде, да наш народ, да заваде.
Срби, браћо, сви ко један, докажимо да смо вредан.
За Исток смо Запад, за Запад Исток.
Буран јесте наше, историје ток.
Срби, браћо, сви ко један, докажимо да смо вредан.
Ми смо Среби, и ми знамо, злобницима да праштамо.
Сем срамоте, сем највеће, коју Србин праштат неће.
Да га изда, о, мој Боже? Брат по вери? То не може!
Сем срамоте, сем највеће, коју Србин праштат неће.
Брат по вери који ода, недостојан Српског рода.
Ту срамоту о мој Боже, да опрости то не може.
Аутор песникиња: Љиљана Ћуић
SRBI BRAĆO
Srbi, braćo, Srbi, rode! Nema sreće, bez slobode.
Mnogi hoće, mnogi žele, našu Zemlju da podele.
Neki samo na tom rade, da naš narod, da zavade.
Srbi, braćo, svi ko jedan, dokažimo da smo vredan.
Za Istok smo Zapad, za Zapad Istok.
Buran jeste naše, istorije tok.
Srbi, braćo, svi ko jedan, dokažimo da smo vredan.
Mi smo Srebi, i mi znamo, zlobnicima da praštamo.
Sem sramote, sem najveće, koju Srbin praštat neće.
Da ga izda, o, moj Bože? Brat po veri? To ne može!
Sem sramote, sem najveće, koju Srbin praštat neće.
Brat po veri koji oda, nedostojan Srpskog roda.
Tu sramotu o moj Bože, da oprosti to ne može.
Autor pesnikinja: Ljiljana Ćuić
ЛАСТЕ СЕ ВРАЋАЈУ
Као што постоје разни људи,
то исто вреди и за птице.
Највише сличне моме су селу
голубови и ластавице.
По голубици кажу име доби,
давно се насели народ мој.
Уз жамор људи често се чуо,
цвркут птица и громки пој.
Голубић село моје се зове,
то је питом и миран крај.
Како за птице тако и народ,
био је прави земаљски рај.
Као што ласта гњездо прави,
тако и човјек дом свој.
Тиха и мирна, кротка и блага,
опис је уједно народа мог.
Брине се увјек за птиће своје,
брижно их чува у дому свом.
Јер постоје друге грабљиве птице,
које су напале и народ мој.
Бранећи птиће и гњездо своје,
Рањена бјеше у боју том.
Остави шуму, рјеку и поље,
исто се деси народу мом.
Оне што осташе, ухвати зима,
олуја страшна и зла коб.
заувјек несташе многе ласте,
Као и дио народа мог.
И сада цвили, гдје год се нађе,
црнину носи, жалећи све.
ал, трачак бјели, наду јој даје,
да ће се вратити, назад што пре.
Тако и бјеше, не прође дуго,
тамни се облаци прикрили скроз.
Топлина дома назад је вуче,
и народ хвата повратни воз.
За једном ластом кренуше многе,
и тако се створи јато цјело.
Обнављат почеше гњездо своје,
као и народ вољено село.
Неврјеме што је туда прошло,
остави ружан и крвав траг.
Многе не нађоше топло гњездо,
ни многи људи свој родни праг.
У многа се гњезда уселише вране,
па сада гракћу реметећ мир,
А ласта тужно привија ране,
и све је подсећа на крвав пир.
А птићи што су са њом били,
нађоше себи нови дом.
Тужно да тужније неможе бити,
што су учинили народу мом.
Селица њено име је друго,
мало је птица слично њој.
Кад год је видим у њеном лету,
увјек ме сјети на народ мој.
Аутор песник: Милан. М. Врањковић
LASTE SE VRAĆAJU
Kao što postoje razni ljudi,
to isto vredi i za ptice.
Najviše slične mome su selu
golubovi i lastavice.
Po golubici kažu ime dobi,
davno se naseli narod moj.
Uz žamor ljudi često se čuo,
cvrkut ptica i gromki poj.
Golubić selo moje se zove,
to je pitom i miran kraj.
Kako za ptice tako i narod,
bio je pravi zemaljski raj.
Kao što lasta gnjezdo pravi,
tako i čovjek dom svoj.
Tiha i mirna, krotka i blaga,
opis je ujedno naroda mog.
Brine se uvjek za ptiće svoje,
brižno ih čuva u domu svom.
Jer postoje druge grabljive ptice,
koje su napale i narod moj.
Braneći ptiće i gnjezdo svoje,
Ranjena bješe u boju tom.
Ostavi šumu, rjeku i polje,
isto se desi narodu mom.
One što ostaše, uhvati zima,
oluja strašna i zla kob.
zauvjek nestaše mnoge laste,
Kao i dio naroda mog.
I sada cvili, gdje god se nađe,
crninu nosi, žaleći sve.
al, tračak bjeli, nadu joj daje,
da će se vratiti, nazad što pre.
Tako i bješe, ne prođe dugo,
tamni se oblaci prikrili skroz.
Toplina doma nazad je vuče,
i narod hvata povratni voz.
Za jednom lastom krenuše mnoge,
i tako se stvori jato cjelo.
Obnavljat počeše gnjezdo svoje,
kao i narod voljeno selo.
Nevrjeme što je tuda prošlo,
ostavi ružan i krvav trag.
Mnoge ne nađoše toplo gnjezdo,
ni mnogi ljudi svoj rodni prag.
U mnoga se gnjezda useliše vrane,
pa sada grakću remeteć mir,
A lasta tužno privija rane,
i sve je podseća na krvav pir.
A ptići što su sa njom bili,
nađoše sebi novi dom.
Tužno da tužnije nemože biti,
što su učinili narodu mom.
Selica njeno ime je drugo,
malo je ptica slično njoj.
Kad god je vidim u njenom letu,
uvjek me sjeti na narod moj.
Autor pesnik: Milan.M.Vranjković
ИМАЛИ СМО
ИМАЛИ СМО МИ ЈУНАКА,
ПОНОС СРБА И ПРЕДАКА.
ОБИЛИЋА, ЈУГОВИЋЕ, СИНЂЕЛИЋА,
ХАЈДУК ВЕЉКА, ЦРНОГ ЂОРЂА ПЕТРОВИЋА.
СТЕПУ СТЕПАНОВИЋА, РАДОМИР ПУТНИКА,
И ЖИВОЈИНА МИШИЋА, СВЕ ЈУНАКЕ СЛАВНОГ ЛИКА.
ИМАЛИ СМО НАУЧЊАКЕ,
ЧАК СВЕТСКОГА ГЛАСА ЈАКЕ.
НИКОЛУ ТЕСЛУ СЛАВНОГА СИНА,
А УИЗ ЊЕГА НАШЕГ, МИХАЈЛА ПУПИНА.
НИКА БОРБА НЕ БИ ЛАКА,
ИМАЛИ СМО МИ ЈУНАКА.
ИСТОРИЈА ДОСТА ЧУВА,
ДОК ПОНЕГДЕ ВЕТАР ДУВА.
ЧУВАЈУ СЕ СВИ ПОДАЦИ,
ПОНОС ОЦУ, ПОНОС МАЈЦИ.
ИМАЛИ СУ ПОШТЕНЕ ЗНАЧАЈЕ,
ШТО НАЦИЈА, МАЛО ТАКВИХ ДАЈЕ.
СВЕ ШТО ПРОЂЕ, ПОНОВИТ СЕ НЕЋЕ,
МНОГО ЉУДИ, И НЕМАЈУ СРЕЋЕ.
НА СРАМОТУ ИЗ РОДА И ЛИЦА,
УВЕК ИМА БЕДНИХ ИЗДАЈИЦА.
МОЛИМО СЕ, МИ ГОСПОДУ БОГУ,
ШТО СВЕ ЛОШЕ УЧИНИТИ МОГУ.
СРБИЈА ЈЕ БИЛА ЈАКА,
ПОНОС РОДА И ЈУНАКА.
САМО КИШЕ ЈОШ ПЛАЧУ ЗА ЊИМА,
ПОШТЕЊА ЈЕ ДОСТОЈНА НАЦИЈА.
СПОМЕН ПЛОЧЕ УЗ ЦВЕЋЕ И СВЕЋЕ,
ПОМОЗ БОЖЕ, ДОСТА ВИШЕ СРЕЋЕ.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
IMALI SMO
IMALI SMO MI JUNAKA,
PONOS SRBA I PREDAKA.
OBILIĆA, JUGOVIĆE, SINĐELIĆA,
HAJDUK VELJKA, CRNOG ĐORĐA PETROVIĆA.
STEPU STEPANOVIĆA, RADOMIR PUTNIKA,
I ŽIVOJINA MIŠIĆA, SVE JUNAKE SLAVNOG LIKA.
IMALI SMO NAUČNJAKE,
ČAK SVETSKOGA GLASA JAKE.
NIKOLU TESLU SLAVNOGA SINA,
A UIZ NJEGA NAŠEG, MIHAJLA PUPINA.
NIKA BORBA NE BI LAKA,
IMALI SMO MI JUNAKA.
ISTORIJA DOSTA ČUVA,
DOK PONEGDE VETAR DUVA.
ČUVAJU SE SVI PODACI,
PONOS OCU, PONOS MAJCI.
IMALI SU POŠTENE ZNAČAJE,
ŠTO NACIJA, MALO TAKVIH DAJE.
SVE ŠTO PROĐE, PONOVIT SE NEĆE,
MNOGO LJUDI, I NEMAJU SREĆE.
NA SRAMOTU IZ RODA I LICA,
UVEK IMA BEDNIH IZDAJICA.
MOLIMO SE, MI GOSPODU BOGU,
ŠTO SVE LOŠE UČINITI MOGU.
SRBIJA JE BILA JAKA,
PONOS RODA I JUNAKA.
SAMO KIŠE JOŠ PLAČU ZA NJIMA,
POŠTENJA JE DOSTOJNA NACIJA.
SPOMEN PLOČE UZ CVEĆE I SVEĆE,
POMOZ BOŽE, DOSTA VIŠE SREĆE.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
МИ СМО СРБИ
МИ СМО СРБИ СЛОВЕНИЈЕ,
ГДЕ ДОСТОЈНО СРЦЕ БИЈЕ.
КОЈУ МАСИВ АЛПА ВЕЖЕ,
ИДЕНТИТЕТ ТУ СЕ РЕЖЕ.
КУЛТУРА ЈЕ САДА СЕНА,
ИЗ СЕЋАЊА НА ВРЕМЕНА.
ГДЕ СЕ ГАСИ ЈЕЗИК СРПСКИ,
НЕРАЗУМНИ ЉУДИ ДРСКИ.
УЗ ЛЕПОТЕ ОКОЛИНЕ,
БОГ НАС ГЛЕДА СА ВИСИНЕ.
НЕСТАЛА ЈЕ ЋИРИЛИЦА,
ГОВОР СРПСКИ ИЗ УЛИЦА.
НЕ ПОМАЖЕ САД НИ ВЕРА,
ЈЕЛ ЉУБЉАНА ПРИНЦИП ТЕРА.
У ЦРКВИ СЕ ГОВОР ЗНАДЕ,
МОЛИТИ СЕ НЕМА НАДЕ.
ПОНАЈВИШЕ НЕ ЗА МЛАДЕ,
КАД ИХ ГЛЕДАШ КАКО РАДЕ.
ПРЕКРСТИТ СЕ СВАКО ТРЕБА,
БИТИ ПОШТЕН, ЧАК ДО НЕБА.
ХУМАНИСТИ ЗА УМРЕТИ,
ИЛ ДОСТИЈНО ПРЕЖИВЕТИ.
НЕК ПОНОСНО СРЦЕ БИЈЕ,
МИ СМО СРБИ СЛОВЕНИЈЕ.
И ТРИГЛАВСКИ ПРАВОСЛАВЦИ,
РЕЦИ ТАТИ, РЕЦИ МАЈЦИ.
НЕСМЕМО СЕ ВИШЕ КРИТИ,
МИ ТРЕБАМО СРБИ БИТИ.
РЕКО САВО САМО ТЕЦИ,
У РАЈУ СУ НАШИ ПРЕЦИ.
ИДЕНТИТЕТ СРБА ТИЊА,
ДАЛЕКО ЈЕ ОТАЏБИНА.
КАЗУЈУ НАМ И ПОДАЦИ,
ДА СМО АЛПСКИ ПРАВОСЛАВЦИ.
ЖИВЕЋЕМО МИ ПОШТЕНО,
УЗ СВЕ ДРУГО ЗАПУШТЕНО.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
MI SMO SRBI
MI SMO SRBI SLOVENIJE,
GDE DOSTOJNO SRCE BIJE.
KOJU MASIV ALPA VEŽE,
IDENTITET TU SE REŽE.
KULTURA JE SADA SENA,
IZ SEĆANJA NA VREMENA.
GDE SE GASI JEZIK SRPSKI,
NERAZUMNI LJUDI DRSKI.
UZ LEPOTE OKOLINE,
BOG NAS GLEDA SA VISINE.
NESTALA JE ĆIRILICA,
GOVOR SRPSKI IZ ULICA.
NE POMAŽE SAD NI VERA,
JEL LJUBLJANA PRINCIP TERA.
U CRKVI SE GOVOR ZNADE,
MOLITI SE NEMA NADE.
PONAJVIŠE NE ZA MLADE,
KAD IH GLEDAŠ KAKO RADE.
PREKRSTIT SE SVAKO TREBA,
BITI POŠTEN, ČAK DO NEBA.
HUMANISTI ZA UMRETI,
IL DOSTIJNO PREŽIVETI.
NEK PONOSNO SRCE BIJE,
MI SMO SRBI SLOVENIJE.
I TRIGLAVSKI PRAVOSLAVCI,
RECI TATI, RECI MAJCI.
NESMEMO SE VIŠE KRITI,
MI TREBAMO SRBI BITI.
REKO SAVO SAMO TECI,
U RAJU SU NAŠI PRECI.
IDENTITET SRBA TINJA,
DALEKO JE OTADŽBINA.
KAZUJU NAM I PODACI,
DA SMO ALPSKI PRAVOSLAVCI.
ŽIVEĆEMO MI POŠTENO,
UZ SVE DRUGO ZAPUŠTENO.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
ПУСТОШ
ЗАРАСЛЕ СУ СТАЗЕ, ОБРИСИ ДВОРИШТА,
ДИО ЗИДОВА И ДИМЉАК, ДРУГО НЕМА НИШТА.
ЖИВЕЛИ СУ У ЊОЈ НЕКАД СТАРИ ДЕД И БАКА,
ПОСЛЕ ЊИХ ЈЕ НАСТАЛА, ОВА ПУСТОШ МРАКА.
ЗАКРЖЉАЛИХ ПАР СТАБАЛА, СЕЋАЊА ЈОШ КРОЈИ,
ОД СТАРОСТИ ВЕЋ И ОНА, ЗУБ ВРЕМЕНА БРОЈИ.
ПРОЛАЗНИКА МАЛО ИМА, А ПУСТОШ ОСТАЈЕ,
ПОСЛЕ ДЕДА И БАКЕ, НИКОГ ДА СЕ КАЈЕ.
БАР У ВЕЗИ ОКОЛИНЕ, ДА ПУСТОШ ИЗБРИШЕ,
ЖИВЕЛИ СУ ОНИ СКРОМНО, АЛИ ИХ НЕМА ВИШЕ.
ЈЕЛ У БРАКУ ТРЕБА ИМАТ, СВОГА НАСЛЕДНИКА,
А КАДА ГА ИПАК НЕМА, ПОНАВЉА СЕ СЛИКА.
НЕКАД ДАВНО СЛАВНИ ЊЕГОШ, СА РЕЧИМА КИТИ,
ВЕРУЈТЕ МУ, У ДОБРУ ЈЕ ЛАКО ДОБАР БИТИ.
СВИ ПАРОВИ МЛАДИ, НА ВРЕМЕ ДА ЗНАЈУ,
У РАСЦВАТУ НЕКА МИСЛЕ, А НЕ ДА СЕ КАЈУ.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
PUSTOŠ
ZARASLE SU STAZE, OBRISI DVORIŠTA,
DIO ZIDOVA I DIMLJAK, DRUGO NEMA NIŠTA.
ŽIVELI SU U NJOJ NEKAD STARI DED I BAKA,
POSLE NJIH JE NASTALA, OVA PUSTOŠ MRAKA.
ZAKRŽLJALIH PAR STABALA, SEĆANJA JOŠ KROJI,
OD STAROSTI VEĆ I ONA, ZUB VREMENA BROJI.
PROLAZNIKA MALO IMA, A PUSTOŠ OSTAJE,
POSLE DEDA I BAKE, NIKOG DA SE KAJE.
BAR U VEZI OKOLINE, DA PUSTOŠ IZBRIŠE,
ŽIVELI SU ONI SKROMNO, ALI IH NEMA VIŠE.
JEL U BRAKU TREBA IMAT, SVOGA NASLEDNIKA,
A KADA GA IPAK NEMA, PONAVLJA SE SLIKA.
NEKAD DAVNO SLAVNI NJEGOŠ, SA REČIMA KITI,
VERUJTE MU, U DOBRU JE LAKO DOBAR BITI.
SVI PAROVI MLADI, NA VREME DA ZNAJU,
U RASCVATU NEKA MISLE, A NE DA SE KAJU.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
Све бих дао за Србију
Загрижен сам до костију. Све бих дао за Сrbiju
Не питам за живот здравље. У срцу ми Поморавље.
До Пеште и до Солуна, носила се српска круна
Од Алпа па до Карпата, падали су брат до брата.
Крв су своју проливали, душманину на пут стали.
Ја сам Србин тим се дичим, на свога што оца личим
Ко год има српске крви, у главу он нек утуви
Многи људи кад нас виде, што смо Срби нам завиде.
Верујмо у Свето Тројство, кроз бол патњу у спокојство.
Само Бог зна шта ће бити. Праведне ће наградити.
Прави Србин се не свети,зло не мисли, и не прети.
Божијој се правди нада, кад је срећан и кад страда.
Нека брину народи, који су нам злотвори.
Аутор песникиња: Љиљана Ћуић
Sve bih dao za Srbiju
Zagrižen sam do kostiju. Sve bih dao za Srbiju
Ne pitam za život zdravlje. U srcu mi Pomoravlje.
Do Pešte i do Soluna, nosila se srpska kruna
Od Alpa pa do Karpata, padali su brat do brata.
Krv su svoju prolivali, dušmaninu na put stali.
Ja sam Srbin tim se dičim, na svoga što oca ličim
Ko god ima srpske krvi, u glavu on nek utuvi
Mnogi ljudi kad nas vide, što smo Srbi nam zavide.
Verujmo u Sveto Trojstvo, kroz bol patnju u spokojstvo.
Samo Bog zna šta će biti. Pravedne će nagraditi.
Pravi Srbin se ne sveti,zlo ne misli, i ne preti.
Božijoj se pravdi nada, kad je srećan i kad strada.
Neka brinu narodi, koji su nam zlotvori.
Autor pesnikinja: Ljiljana Ćuić
ОЧИ БОЈЕ НЕБА
Дао бих ти срце своје
и свој живот, ако треба,
да пољубим усне твоје
и те очи боје неба.
Са изгледа твога снена
љубио бих твоје лице,
уста полуотворена,
и обрве – пијавице..
Уз то бих ти песме дао,
страст љубави да ме мине,
а оком бих миловао
твој склад тела и облине.
За љубав сам твоју оран
пун сам страсти, жудње, наде,
ал’ сам мало љубоморан
да ми те ко – не украде..
Аутор и песник: др. сци. Никола Јовановић
OČI BOJE NEBA
Dao bih ti srce svoje
i svoj život, ako treba,
da poljubim usne tvoje
i te oči boje neba.
Sa izgleda tvoga snena
ljubio bih tvoje lice,
usta poluotvorena,
i obrve – pijavice..
Uz to bih ti pesme dao,
strast ljubavi da me mine,
a okom bih milovao
tvoj sklad tela i obline.
Za ljubav sam tvoju oran
pun sam strasti, žudnje, nade,
al’ sam malo ljubomoran
da mi te ko – ne ukrade..
Autor i pesnik: dr. sci. Nikola Jovanović
Пођи
К'о равница широка ми душа,
ја сам она која увек греши,
а треба ми не'ко да ме слуша,
кад сам тужна, нек'о да ме теши.
Пођи са мном да смиримо реке,
пођи са мном да летиш до неба,
заборави глупаве препреке,
помози ми, подршка ми треба.
Искуство ми ископало очи,
судбина ме изгребала шапом,
нека пише на мермерној плочи,
да сам грешник под небеском капом.
Ја не умем да објасним ништа,
а хтела бих да ме нек'о чује,
и не нудим мирна пристаништа,
само нудим буре и олује.
Аутор песникиња: Љиљана Ољача Јањатовић
Pođi
K'o ravnica široka mi duša,
ja sam ona koja uvek greši,
a treba mi ne'ko da me sluša,
kad sam tužna, nek'o da me teši.
Pođi sa mnom da smirimo reke,
pođi sa mnom da letiš do neba,
zaboravi glupave prepreke,
pomozi mi, podrška mi treba.
Iskustvo mi iskopalo oči,
sudbina me izgrebala šapom,
neka piše na mermernoj ploči,
da sam grešnik pod nebeskom kapom.
Ja ne umem da objasnim ništa,
a htela bih da me nek'o čuje,
i ne nudim mirna pristaništa,
samo nudim bure i oluje.
Autor pesnikinja: Ljiljana Oljača Janjatović
