Већ више година, на иницијативу оснивача Академије “Иво Андрић”
Радомира Смиљанића књижевника који је и председник ове угледне
иституције, одржава се сваког десетог децембра , тада када је наш
велики књижевник и државник примио у Стоцхолму , највеће културно
признање Нобелову награду за књижевност, културна манифестација којом
приликом се додељују и награде и признања Академије за врхунска дела
и културно уметничка остварења у Србији и србској дијаспори …
Познато је да је Иво Андрић писац међу можда десет најчитанијих у
свету и једна статистика је утврдила да је чита на преко шездесет
језика и веома је непријатно самој Академији да већ годинама, од
како је основана уз учешће значајних академика и писаца , као
оснивачког одбора није код политичара , код људи из власти наишла
скоро ни на какав пријем! Да ли то значи да је култура која је
уствари обрисана како би рекао Смиљанић гумицом за брисање пала тако
ниско да је сматрају скоро непотребном . Наиме, ми доживљавамо да
поред ове манифестације Академија” Иво Андрић ” има још четири
годишње културне манифестације као што су : Светосавска Академија”
Иво Андрић “у јануару, затим” Сећања на Андрића ” у марту када је
умро , онда” Под Андрићевим небом “, 8 новембра на рођендан Иве
Андрића крај његовог споменика у природној величини на Андрићевом
Венцу. Готово увек поздрављајући присутне и захваљујући им на одзиву
при таквим манифестацијама Радомир Смиљанић мало онако у свом
сатиричном духу замоли они које су из света политике или медија да
дигну руку . Готово увек ни једна рука није дигнута
А сад да се вратимо Иви Андрићу, он није био само велики књижевник ,
он има много следбеника и много утицаја и који поред своје тестаментне
Андрићеве задужбине ( која као што се зна врло мало се појављује у
јавности и врло мало ради , а има врло добре услове за то ). Андрић
је био и велики дрзавник , он је у најтежим временима пред Други
светски рат покушао да као заменик министра иностраних послова убеди
Хитлера да не напада нашу земљу и тиме би поштедео милионске жртве,
нарочито Срба ( као што знамо само у Јасеновцу убијено је преко
седамсто хиљада припадника наше нације, а у једном Пребиловцу ,
четрдесет хиљада и још другим јамама , могло би се рећи да је србско
страдање изнело стравичну бројку од преко милион уморених душа , о
томе Смиљанић заједно са Крсмановићем пише у веома интригантној и
запаженој књизи која је прошлог месеца објављена , у књизи “Убијање
Србије” а вероватно по многима сматра се да ће та књига бити
незаобилазна у једном да се тако каже салду, страдања овог народа
србског који никакоме није подизао Аушвице нити јаме безданке , нити
Јасеновце ( У једној полемици на немачкој телевизији у емисији коју су
гледали преко двадесет милиона ,Смиљанић је упитао гледаоце да ли је
Аушвиц подигнут између Мораве и Дрине и да ли постоји поред уходаних
научних израза као сто су исламизација, насилно ножем и крвљу довођење
других народа, нарочито србског у исламску правовјеру као што је
германизација, као што је мађаролизација , као сто је кроатизација ,
која је уствари нарочито узела маха и сада током Олује , како су
Ројтерс и Енглези је назвали офанзиве на србске ненаоружане цивиле ,
када је протерано из Туђманове Хрватске преко дваста педесет хиљада
Срба, а преко две хиљаде убијено. Тада је Стипе Месић био у штабу
Олује и онда је на хрватској телевизији и дневном србском листу Пресс,
цитирао себе рецима :- “Особно сам присуствовао теком Олује када је
Туђману реферирало Србска села палимо у три смене .” Замислите сада ви
када се недељама и месецима двадесет и четири сата пале србска села,
уништавају дакле домови Срба, њихова имовина ,а истовремено да
лажирају четрдесет хиљада Срба из својих станова по целој Хрватској ,
шездесет и три хиљаде србске имовине хектара је отето, као што су
отети и тридесет хиљада фирми власништво Срба. Хрватски писац
племенити и храбри Антон Лежаја је објавио обимну књигу са називом
Књигоцид у којој је потанко анализирајући ситуацију у скоро свим
библиотекама диљем Хрватске у издавачким књижарама установио
непобитну истину трагичну , да је у овој Туђмановој Хрватској до сада
уништено три милиона књига, које су на ћирилици, чији су издавачи из
Србије и србски писци . То је флагантни као и она Туђмамона изјава: –
Не би било рата да га Хрватска није жељела (што значи да је Хрватска
почела геноцидни рат, то је флагантни пример геноцида, поред
уништавања , преко тридесет хиљада домова и горе већ што је наведено
, уништавање и србске културе на територији Хрватске. Сведоци смо
недавно да су и ћириличне табле на којима је писало ћирилицом, нека
установа, институција и тако , грађани Хрвати разбијали и остављали
су само латиницу , значи Србима је забрањено и њихово писмо тамо . А
зашто то није узето у обзир у Стразбуру где се и даље , да се врши
процес оптужбе Хрватске против Србије и Срба , да се изврши геноцид
над Хрватком сто је чист фалсификат, али истовремено и едва, једва од
власти ондашње Србије измољена контратужба где Србија тужу Хрватску
за геноцид , са много јасним и истинитим аргументима. Сада бих да се
вратимо на Андрића и његов однос према Немцима. Андрић је дакле
покушавао да не придобије неутралност краљевине Југославије у односу
на Хитлере ратове и добио је тај чувени пакт који је 27. марта уз
иницијативу енглеске тајне службе и домаћих комуниста срушен и
зликовца Хитлера натерало на муњевити рат против Југославије у коме је
преко 20 генерала хрватских прешло на немачку страну, са свим
дивизијама , са све својом војском и остављена Србија да се сама
брани, од моћног и никад до тадатако наоружаног непријатеља Немачке.
То се завршило катастрофом Андрић је тада у Берлину био заступник
србске владе и био је често приман код Хитлера, као и амерички
амбасадор јер је Хитлер видео у њима неко упориште односно у њиховим
државама. Али Андрић је видео и сав Хитлеров злочиначки потенцијал.
Да би га придобио Хитлер објавио је неколико његових књига на
немачком, он је постао популарни писац , а када је без објаве рата
напао Југославију, Хитлер је позвао Андрића и рекао му :- Господине
амбасадоре, Ваша Екселенцијо, ево имамо карте колико вам треба за пут
у Швајцарску за и тамо вас чека вила . Андрић је одговорио : – Ваша
Екселенцијо, тако је ословљавао Хитлера, не могу прихватити ваш
племенити предлог и ви бисте такође, поступили као ја, отишли бисте
своме нападнутом народу и разореној својој земљи да тамо поделите сву
трагедију с њим . Тако је Андрић показао да је он србски писац , да се
солидарише са Србијом и са Србима , уосталом у целом свом делу он
пише екавски, објављује прва дела у Београду на ћирилици , а за време
рата се повлачи у тоталну анонимност и завршава два генијална
капитална романа ” На Дрини ћуприја ” и ” Травничка хроника” који не
објављује у окупираној Србији и Београд . Андрића излажу на првој
изложби то је идеја да се изврши изложба непријатеља Трећег
Хитлеровог Рајха, требало је да почне са Паризом, али Хитлер сам то
има у роману Радомира Смиљаница о Андрићу роман има наслов “Позориште
Београд” . Андрић сам је дакле тамо изложен у попрсју , у природној
величини испод кога је написан она немачком а испод је и превод на
србском .Човек који је обмануо Фирера, тако је Андрић био фактички
обележен за ликвидацију. У свом роману “Позориште Београд ” Смиљанић
описује, како је грађански покрет Отпора , то је био београдски покрет
Отпора, најмио фијакер и тајно Андрића скривеног у том фијакеру
пребацио у Сокобању, тако да га гестаповци нису могли да нађу и ухапсе
и ликвидирају. То је био наш Иво Андрић вечито за правду и истину
отворен, јер и Срби треба да себе неназивају националистима и
патриотама, што су стране речи , него родољуби. А родољубље србско је
србско правдољубље. Срби воле правду ! Они неће ништа туђе него само
оно што им припада. Ето то је у неку руку моје уводно излагање на овој
нашој свечаности :” Дани Андрића и Србске писане речи ” и још нешто
је Смиљанић додао, како можемо и сада да верујемо и данашњој немачкој
власти када знамо , да је Немачка створена и данашња Немачка такође се
клања велика већина Хитлеру тајно, а скоро сви Немци јавно Бизмарк ,
који је Србима рекао :- Ми ћемо им само дозволити да имају само очи
да би могли да плачу. Ми ћемо наградити наградом за животно дело прво
Рашу Попова за сав његов допринос дечијем свету и народу , а управо од
деце био је и страдалник пре неки дан, затим ћемо наградити господина
Драгана Игњатијевића професора, доктора, који је био истовремено и
Министар културе , затим ћемо наградити читав низ људи рецимо Миљурка
чувеног песника , онда ћемо обратити пажњу на оне који треба за
животно дело да добију у јануару на нашој великој Светосавској
свечаности Академије “Иво Андрић “а то су : Бранко Опачић за две
књиге прозе и три књиге поезије , Дејан Лучић за све оне своје сјајне
књиге , др. Милан Младеновић затим наш Генерал Полиције херој др .
Братислав Дикић који је испевао дивну песму “Заклетва Србске
Жандармерије” и њему ћемо одати признање и још једном низу књижевника
наших. Наравно да ће то бити једна свечаност ми очекујемо у Скупштини
града у свечаној сали , као што очекујемо да ће нас град као такав
најзад примити под своје окриље у свечаној сали Скупштине града уз
многе званице и учеснике .
Иначе ова садашња манифестација одржаће се 10. 12. 2014 у Удружењу
Књижевника Србије , у легендарној Француској седам са почетком у 12
сати .
Забележила : Славица Јовановић
