ZDRUŽENJE SRBSKIH KNJIŽEVNIKOV V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЉИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Celovška cesta 134., Ljubljana 1107 p.p. 2315
REŠENJE O NAGRAĐENIM
Za Međunarodni pesnički konkurs »ZLATNO PERO« LJUBLJANA 2024, koji je raspisalo Udruženje srpskih književnika u Sloveniji.
Navedeni konkurs je isključivo vezan za Statut USKS iz registra društava (udruženja) br. 2243857000 od 2.2.2011 – člani: 5,6,7,12 i 13 uz Pravilnik o takmičenjima, nagradama i priznanjima – kriteriji ocenjivanja član 31.
Konkurs je uspešno okončan 18. 02. 2024. godine.
Prijave na konkurs su pristigle iz 9 država, a najveći broj mladih pesnika javio se iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Stručni žiri, u sastavu: predsednik prof. Biljana Kajganić Dobrilović, publicista Nenad Simić, prof. Milorad Šarović, kulturni animator Igor Mitić i podpredsednik publicista Slavica Blagojević (Anisija Crepović) koji se sastao prvi put 29. 02. 2024. godine i 15.03.2024 donio odluku o imenima kononkursnih autora, prvi put za uži izbor i drugi put zaključno.
Opšti stav stručnog žirija je da su mladi pesnici izuzetno daroviti i da su im konkursi poput ovih samo vetar u leđa. Žiri je saglasan i oko stava da je većina prispelih pesama idejno i estetski odlično zamišljena. Jasno je da je svaka pesma lični doživljaj pesnika o onome o čemu piše, pa smo, analizirajući ko će poeti titulu najbolje, dugo razmatrali pristigle radove, a Utvrđeno je da je za ovaj književni konkurs pristiglo 171.
Tako od gore navedenog broja su 31 prijavljena kandidata za konkurs USKS ili se nisu držali zahteva konkursa ili su poslali nepotpune prijave i kao takve prijave su bile nevažeće.
Međunarodni konkurs USKS „ZLATNO PERO“ Ljubljana 2024
Stručni žiri je žri je izabrao pesme autora za 3 glavne nagrade i to sledećih:
Stručni žiri je na osnovi predloga organizatora odredio pesme autora i 3 dodatne nagrade:
DIPLOMA SA „ZLATNOM“ ZNAČKOM UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI je dodatna nagrada za osvojeno takmičarsko mesto za pesmu „ZAKLETVA OTADŽBINI“ dobitnik je Milovan Mićo Petrović iz Smederevske Palanke. (13 bodova od mogućih 20)
DIPLOMA SA „ZLATNOM“ ZNAČKOM UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI je dodatna nagrada za osvojeno takmičarsko mesto za pesmu „BAŠTINA“ dobitnica je Mirela Gavranović iz Banjaluke. (13 bodova od mogućih 20)
DIPLOMA SA „ZLATNOM“ ZNAČKOM UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI je dodatna nagrada za osvojeno takmičarsko mesto za pesmu „CARICA MILICA“ dobitnica je Dragica Draga Grbić. (12 bodova od mogućih 20)
Organizatori konkursa zahvaljuju se svima koji su našli vremena uz sopstvene želje i poslali svoje intelektualne radove. Režavanje stručnog žirija bila je dosta teška zadaća pošto su prevladale »nijanse« oko kvaliteta dostavljenih intelektualnih radova.
Napomena: Konkursne nagrade zaslužnima biće dodeljene u prigodi izvođenja pojedine godišnje kulturno umetničke prezentacije. Naravno, bilo da se ona izvodi u Ljubljani ili nekom gradu R. Srbije ili R. Srpske o čemu će nagrađeni biti pravo vremeno obavešteni, kako bi pravo vremeno
preuzeli svoje vredne nagrade. Dakle, kako je i navedeno, da kasnije navedene nije moguće preuzeti.
Iskrene čestitke svim učesnicima na oba konkursa, a dodatno onima koji se izdvajaju i koji su dobitnici gore navedenih nagrada. Organizatori se ujedno zahvaljuju stručnom žiriju za njihove ocene. Na gore navedeno Rešenje je moguća i pritužba onih koji smatraju iz bilo kojih razloga da su kod ovog izbora bili uskraćeni. Odgovor će dobiti u roku od 30 dana. Pritužba se šalje na adresu organizatora ovog konkursa.
Za organizatora USKS predsednik
Saša Gajić, počasni akademik
IZDVOJENE I NAGRAĐENE PESME MEĐUNARODNOG KONKURSA „ZLATNO PERO“ Ljubljana 2024
ОДА ОТАЏБИНИ
Крајпуташи, тужне приче нуде,
на страдање, подсјећају људе,
и ђе све нас, нијесу тлачили,
спомен плоче свуд` смо окачили,
па се питам, палећи свијећу,
одкуд` камен за тол`ку несрећу.
Отаџбино муком измучена,
до темеља често си рушена,
много пута огњем си паљена,
и са крвљу српском натопљена,
ратовима силним измождена,
а душманском чизмом си гажена.
Свуд` су хумке гробова и јама,
и ожиљци од мина и кама,
мученичком крвљу заливена,
а сузама горким умивена,
на све стране срушене градине,
ђе се страда и сурово гине.
Да л` постоји народ на планети,
да му више душмана пријети,
и толико да гине и страда,
од постанка па ево до сада.
Срби стално, бране родну груду,
зато често на распећу буду,
а њихова огњишта се гасе,
јер их крвљу и сузама квасе.
Те се питам, кад ће ово проћи,
кад ће нама бољи дани доћи,
да у миру нама Сунце гране,
и слободна зора да нам сване,
а бар` једно, да нас зло омане,
и да наше зацијеле ране,
да катили на нас не кидишу,
да нам стално за вратом не дишу,
и крв нашу престану да сишу.
Што зло свако, на нас се лијепи,
те, род српски увијек стријепи,
за опстанак рода сопственога,
шта је разлог и узроци тога,
те сад питам, образа ми мога,
па одговор сад тражим од Бога.
Помен Бога, ево ме подсјети,
на аманет од предака свети,
да се силом треба одупр`ети,
свакој али, која на нас лети.
Само сила, силу зауставља,
и неправда тако се исправља,
ак` будемо, ка` и преци наши,
нико неће моћи да нас плаши.
Међу нама, нек слога завлада,
и све снаге удружимо сада,
биће лакше на свакојем пољу,
уз Господа и Његову вољу,
и заклетву на хљебу и сољу,
бранићемо отаџбину милу,
док живимо у њеноме крилу.
Autor pesme
Ljubiša Z. Vojinović – Majstorovski
Iz detinjstva lepa slika,
kao da je bilo juče.
Svih lepota, jest velika,
osećajnost moju vuče.
Tih prelepih proplanaka,
gde još uvek mene nema.
Ostala je ljubav jaka,
u željama mojim drema.
Ti dečiji nestašluci, potrebno je za njih znati.
Kod učenja prvih slova u klupama moje škole.
Pravoslavlje činjenica, Kosovo je srpska mati.
Uspomene što se jave, činjenično još me bole.
Udolina i visina, okruženja šume kite.
Poljsko cveće miris širi.
Sve uz jele ponosite,
tu gde škola s’ krovom viri.
Okolina dobrog stanja.
Ponos škola koja stoji.
Svoj deci je stub od znanja,
pa godina dosta broji.
Prisećam se hladne zime
i sankanja niz strmine.
Te proleća i kroz graju moje ime,
uz usklike da i zlatno sunce sine.
Sive magle, što miluju,
tu najlepšu okolinu.
Moje srce slike kuju,
činjeničnu tu istinu.
Uz jesenje šarenilo,
što nijanse boja nude.
Zavičaju srce milo,
dostojanstvu nek’ se čude.
Autor pesme Hristina Slavić
Crna Goro majko
Goro moja, svetice i majko
Tvoja zublja iz oka mi sija
U grudima kuca ponos jako
Kućo moja, časna, najmilija.
Nad šljemenom sokolovi viju
Svjetlošću te kupa rosna zora
Na oltaru srce svoje griju
Zjenom piju valove sa mora.
Ljepotice plavoga Jadrana
S’ Lovćena ti ždije luča plama
Vilo gorska, zemljo od megdana
Istorijom slavnom ispisana.
Majko moja iz suze nastala
Svakom stopom krvlju natapana
Veličine ljudske si davala
Kad ti njedra gazila satana.
Kolijevko mudrosti i časti
Ti ne strahuj što može da biva
Stopa tuđa nate neće pasti
Dok i jednog đetića je živa.
Ne plaši se starice premila
Kroz vjekove gazila si bosa
Mnogo puta ranjavana bila
Braneć’ korjen čojstva i ponosa.
Dok je Neba i dok kandila
Slobodarski duh tebe dok krasi
Čuvaćemo tebe zemljo mila
Crna Goro, majko, vječna da si!
Autor pesme Slavka Božović
ЗАКЛЕТВА ОТАЏБИНИ
Останимо овде српски роде
У храмовима православног раја
Колевци СВЕТОСАВЉА
Светлости завичајног дана.
Останимо овде на груди слободе
Славних предака ведрог духа
Часног крста, вере, крсне славе,
Многих великана умног слуха.
Останимо овде где звезде не губе сјај
Отаџбини рађајмо, негујмо потомке,
Бела куга да не прореди нараштај,
Плач новорођеног у колевци да се чује.
Останимо овде на извору бистре воде
На дашку пролећа кад долете ласте,
На димњаке на које слећу роде
Где славуји зором поје а пчеле се роје.
Останимо овде у гнезду родољубља
Верних потомака озареног лица,
Где се игром, песмом плете шареница,
У загрљају родне груде и православља.
Останимо овде школска звона да звоне,
Учењем да дарујемо животно знање,
Ћирилицу пишемо , српски творимо
Отаџбину чувамо и духовно зборимо.
Останимо овде брат уз брата
Слободарске идеје животом дароване
Отаџбини на верност заклетва дата
Срца у нама јачег од гранитне стене.
Autor pesme Milovan Mićo Petrović
ЦАРИЦА МИЛИЦА
Кнегињо наша
Царицом те звали
Не поклече
Кад су многи пали
Над распећем рода
Земље и олтара
Под монашким велом
Пригрлила Лазареву бригу
У времену страшном
Молитвеним жаром сачувала народ
На трпљење свико
Умјела си као нигдје нико
Коб издржати
И српске цвјетове
Испод срца дати
Књегињо наша
Царице и мати
Од душмана си
Лазареве мошти измолила
Раваници бијелој
Монахињо српска
Усправно још ходаш
Љубостињом
С Јефимијом под велом
Autor pesme Dragica Draga Grbić
BAŠTINA
Poput stakla prozirna su postala sjećanja
Tek mrazom prošara se nejasna slika
Tamo u selu kojeg više nema
Ugledam pogaču, fenjer i vojnika.
Puteljkom kamenim oivčene godine
U tom temelju srasla je sva moja sreća
Otimam se korovu, krčim nepregledno
Sustižu me vrijeme, godine i srča.
Sad žive bez praga, krovovi su ravni
Tavanice bijele, bijela im i srca
Još pokoji starac obronkom uzdahne,
Malo stane srce, malo i zakuca.
Nisam kivan više što vam to ne znači
Meni je i trun ispred kuće zlatan
Kivan sam što obraz sad nalik je vreći
Poderan i prljav, a brat protiv brata.
Autor pesme Mirela Gavranović
