Radovan Milić je rodom iz opštine Aranđelovac, a živi u Slovenskim Konjicama sa gospođom Metkom Obrul, koja i sama nije baš dobroga zdravlja. Mada Milića uspeva prehraniti, žena dobrog srca i još bolje volje. Milić inače zadnje godine dobija od Centra za socijalni rad iz Slovenskih Konjica oko 200,00 evra socijalne pomoći. Tako od svog dolaska u Sloveniju, nije nam poznatio da je uopšte šta i radio. Povremeno je u Beču, gde ga verovatno financira njegova draga prijateljica Slavica Klein. Živi više životom, varajući žene kod posuđivanja različitih novčanih sredstava, posebno mu je to uspevalo u Beču. Pričaju da se u Beču još vode neki od sudskih sporova u vezi njegovih učestalih »aktivnosti«. Inače konobar po profesiji (bar tako nam je tvrdio ako nije došao do profesora), izdao je neke brošure, ako bi se moglo nazvati knjiga i smatra se »velikim srpskim književnikom«. U Savezu srpske dijaspore posuđivao je unazad nekoliko godina novac od pojedinih članova, mada ga nikada nije vraćao, a niti je imao odakle (postoji i potpis pismenog preuzimanje posuđenog novca).
Čovek koji i sam tvrdi da mu je potrebna stalna zdravstvena pomoć, naravno nismo mi za to krivi, ako nam predloži za pomoć, da mu neki od naših članova i medicinskih stručnjaka pomogne, napravićemo sve, da to i realizuje. Sa slovenačkom policijom ima češće susrete, sudovima isto tako, a i u Aranđelovcu nije baš »nevinašce«. Upravo naš savez odnosno njegov pravni sektor mu je već nekoliko puta pomagao, pa mu je mesto zatvora izašao u susret da kod nas obavi i društveno koristni rad u opšto dobro, mada Milić to zaboravlja. Cenjeni naši, to je bio mali uvod u poslednje pisanje na svojoj internetnoj stranici Tragovi u kojima i onako piše većinom laži kako bi privukao pažnju pojedinaca i stim se junačio. Hvalisav, kao profesionalni novinar. Pa unatoč, daleko od novinarskog kodeksa i etike, poslao je svoju objavu na stotinak adresa, pošto njegove Tragove i onako malo ko pročita, mislimo da intelektualci sigurno ne. Između ostaloga, Milić je pismenim putem dao obećanje, da će Savez srpske dijaspore i Socijalnu stranku Srba Slovenije uništiti. Izgleda ubeđen je u to, da jedino on uspeva štetiti Srbima i srpskoj naciji u Sloveniji, mada ga kako rekoše stari – »ni pas nema zašto uhvatiti«.
Činjenice i govore o tome, da u tim svojim Tragovima sve vreme vrši napade na dve krovne (Savez srpskih društava i Savez srpske dijaspore Slovenije) organizacije Srba, kao i pojedina srpska društva u Sloveniji. Smatra da je »veliki junačina« koji upravo brani diskriminatore i sve one koji srpska prava u Sloveniji ugrožavaju. Kako saznajemo, da u Sloveniji oni koji tuđe obaveštajne službe informišu, nije bitno dali to rade lažima ili slično dobiju mesečno od njih oko 100,00 pa najviše do 200,00 evra. To, dali je Radovan Milić i njegova draga prijateljica iz Beča Slavica (Golubović) Klein jedni od njih nije ni bitno. Bitno je to, da se oboje bar jednom zamisle i pogledaju u ogledalu činjenica. Oni i onako nemaju šta lepo da prikažu ouopšte o Srbima, bilo to iz Srbije, Slovenije ili Austrije. Oni pokušavaju diskreditirati i omalovažiti sve poštene ljude koji se bore kako bi Srbima kao najvećoj nepriznatoj etničkoj zajednici u Sloveniji bilo bolje. Da, bore se za jednaka prava svih slovenačkih državljana, kao što ih Slovenci uživaju već oko 27 godina. Smeta mu čak i to, da je profesor Zoranom Jovičić predsednik srpskog svetskog kongresa dijaspore predstavljen na samoj prezentaciji i pitaju se – ko ga je izabrao? Svakako se zna ko, a sigurno da nisu oni. Dalje mu smeta, da je naš predsednik Saša Gajić, jedan od najvećih lidera Srba u Sloveniji, koji nesebično i stručno pomaže Srbe i Slovenije i Srbije i Srpske. Pošten, dostojan i priznat čovek od poverenja. Čovek koji ima i ne žali novac za sve veće godišnje međunarodne kulturno umetničke prezentacije u Sloveniji, kao što su Veseli dani i različiti književni konkursi. Upravo je u jednom od takvih književnih konkurisanja (2016) dobitnici sporednih nagrada Zlatno pero između ostalih dibitnici Radovan Milić i Slavica Klein, nešto kasnije u vezi sumljivog autorstva njihovih konkurisanih pesama uz napada na književno udruženje bilo im je po samom statutu USKS brisana nagrada iz same evidencije, kao i sva priznanja koja su dobili. Ljubomora Mili i njegove drage prijateljice Klein, zloba i zavist nikako im ne ide u ptrilog, da su našega presednika Sašu Gajića nazvali profesorom, ne on nije za njih profesor, on je za njih doktor, akademik. To što su njih dvoje sigurno nije, niti je konobar, a niti čistačica, a posebno nije neprijatelj Srba i srpske nacije.
Dakle, delegacija Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije bila je pozvana na druženje za veliku godišnju kulturno umetničku prezentaciju »SRPSKI DANI KULTURE U BEČU« koje je profesionalno organizovalo srpsko društvo »FOKUS« iz Beča pod vodstvom predsednice Vesne Klinger. Naravno, pre odlaska predsednik Socijalne stranke Srba Slovenije Saša Gajić razgovarao je sa navedenom, da bi želeli nešto reći o položaju Srba u Sloveniji i svim nedaćama koje ih prate, što je predsednica Fokusa i privolila. Čak je obećala da će i prevodilac sa srpskoga na nemački biti.
Sve pohvale! Iskrena hvala divnim prijateljima i organizatorima, u imenu članstva stranke i saveza. Otvaranjem programa, između drugih govornik, najavljen je i predsednik Socijalne stranke Srba Slovenije Saša Gajić, te zamolit da nešto kaže o položaju Srba i njihovim kulturno umetničkim aktivnostima u Sloveniji. Nakon čega se Gajić obratio, pozdravivši prisutne, te na osnovi činjenica govorio o diskriminaciji Srba u Sloveniji, jedinoj registrovanoj biblioteci »Vuk Karadžić« Ljubljana biblioteci koja još za sve godine svog postojanja nije niti centa dobila od opštine, kao niti od same slovenačke države. Biblioteku koju žele da unište gradonačelnik Zoran Janković i vodstva njegovih opštinskih službi. Na Javno objavo br. 3528-296/2017-38 od 12.01. 2018 (konkurs) za 4 lokacije (a) Staničeva 41, b) Letališka cesta 33, c) Trg osvobodilne fronte 10, d) Trg prekomorskih brigad 1 sve u Ljubljani.
Verovatno su besplatne poslovne prostore određene 132. Člena (ZUJIK) (javna kulturna infrastruktura). kao naši subjekti SSDS i USKS koji imaju status državnoga interesa za kulturu, unatoč našoj prijavi 26.01/ZSDS/SG1-2018 dana 26.01.2018 nismo dobili još ni zvanični odgovor na samu prijavu, a kamoli prostore. Baš u vezi toga, verovatno smo jedini koji imaju u svom nazivu srpski ali srpske, tako da smo mesto odgovora sa strane ljubljanske opštine dobili tužbu (Okrajnog suda u Ljubljani Opr. št. III P674/2018), a svi drugi iz zgrade Linhartova c.13 Lj. već su u u startu dobili besplatne prostore. Moramo naglasiti, da opština po svojim sektorima ima 20 pravnika, ali za tužbu su aktivirali advokata Mihu Kozinca, kako bi savez u slučaju naše neuspešne kontra tužbe što više oštetili. Iz same tužbe je već podat zahtev na 3.660,00 evra. Upravo, vidna i veoma lako dokazana diskriminacija koja još ne prestaje. Stoga i nisu čudni novi i novi Javni razpisi MOL. Dokaz: Javni raspis (konkurs), posebno njegov tekst člen 1, alineja 1
https://www.ljubljana.si/sl/mestna-obcina/mestna-uprava-mu-mol/oddelki/oddelek-za-kulturo/razpisi/javni-poziv-za-sofinanciranje-projektov-izbranih-na-razpisih-programa-eu-ustvarjalna-evropa-podprogram-kultura/ u kojem se samo za slovenačka društva razdeljuju evropska novčana sredstva već četvrtu godinu za redom, a u tom javnom raspisu (konkursu) srpska društva nesmeju kandidovati.
Naravno, na zahtev suda poslali smo odgovor u vidu kontra tužbe. Govor Gajića propratio je buran aplauz.
Još jednom se zahvaljujemo austrijskim prijateljima iz organizacije FOKUS da su našoj delegaciji pod vodstvom predsednika Gajića omogućili ozbiljne razgovore o učestaloj diskriminaciji srpske etničke najveće (212.000) zajednice u Sloveniji između ostaloga vođeni sa direktorom instituta za jezike EU akademikom Volfgang Rorbah redovnim profesorom, profesorom Zoranom Jovičićem predsednikom srpskog svetskog kongresa dijaspore, Aleksandrom Gajovićem, državnim sekretarom Ministarstva kulture i informisanja. R. Srbije i pojedinim političarima Austrije.
Cenjeni naši vratićemo se na Milićevu internetnu stranicu Tragove – Srpski dani kulture u Fokusu – politički skandal, posebno njegove laži, kako bi umanjio značaj naše delegacije i svih pozvanih kojima je omogućen govor, a naravno i samih organizatora Fokusa, pa i celu kulturno umetničku prezentaciju ispolitizirao, »SRPSKI DANI KULTURE U BEČU« koja je veoma lepo i profesionalno organizovana i izvođena uz više različnih kulturno umetničkih nastupa od 27-30 septembra letos. Milićevu objavu pročitali su i naši pojedini vrhunski medicinski sudski veštaci, koji su uvideli kroz svoja stručna mišljenja, da je primetiti u samom tekstu i elemente autorske psihičke nestabilnosti. Svakako, pokušali smo umiriti situaciju, tako da su pojedini stručnjaci, pa čak i naučnici obavili i razgovor sa njim, kako bi tu objavu umakao, ali bez uspešno.
Cenjeni naši, sa Milićem se nismo nikada mislili baviti u vezi više stvari poznajući njegovu pravu biografiju u krugu porodice, a posebno ne sada nakon uspešnosti naše delegacije i uspostavljene veoma bliske saradnje sa prijateljima iz Fokusa. Dodatno, i svega posebno lepoga što je naša delegacija doživeli u Beču.
Dakle, istini za volju, neće ići drugačije, Radovan Milić će se naći na sudovima u Sloveniji, a verovatno kako smo obavešteni i u Beču. Njegova sva pisanja i laži do sada bila su ignorisana do srede (3.10.2018) kada je zasedalo vodstvo Socijalne stranke Srba Slovenije i Saveza srpske dijaspore Slovenije i ovaj tekst jednoglasno potvrdilo za njegovu objavu.
Savez srpske dijaspore Slovenije i Socijalna stranka Srba Slovenije
