TIŠINA
NEBO SE ZAPALILO ZVIJEZDAMA.
NOĆ NIJEMI.
TIŠINA ZRIJE.
ZA SPAVAČE I LUTALICE,
ZAVJESA OD SNA.
NA OBZORJU, POČINJE DA VRIJE.
JUG ĆUTI.
TIŠINA VARLJIVA.
NOĆ SNIJE.
SPAVAČE BUDI.
LUTALICE PREBROJAVA.
Pesnik: Dragutin Šmitran
KRENUO SAM IZ DEŽELE I PREĆI ĆU DVAPUT SAVU,
U RODNOM ĆU ZAVIČAJU POSETITI LJUBAV PRAVU.
PROLAZIĆU SVE GRANICE,
DA VESELO BUDE LICE.
TO JE SRPSKA ZEMLJA SNOVA,
PONOS VERE I HEROJA.
RODBINA ME MOJA ČEKA,
GDE JOŠ TEČE SAVA REKA.
GDE SE KRSNA SLAVA SLAVI,
VESELI SU LJUDI PRAVI.
POTKOZARJE SLAVNOG RODA,
ZEMLJA SRPSKA I SLOBODA.
KADA PROĐEM MOST NA SAVI,
SRCE KUCA OD LJUBAVI.
Pesnik: Saša Gajić
NIKADA
NIKADA, NEMOJ REĆI NIKADA,
NIKADA NEĆE NESTATI NADA.
NIKADA, NEMOJ ODBACITI PONOS,
BOLJE JE IMATI I CRVEN NOS.
UVEK USPEVAJ DOSTOJAN BITI,
NEKA TE HUMANOST U DUŠI KITI.
NIKADA NEMOJ VREĐATI DRUGE,
NIKADA NE SPAVAJ SVE NOĆI DUGE.
NIKADA SVETLOSTI, BEZ SUNCA PRAVE,
NIKADA HEROJSTVA, NEMA BEZ SLAVE.
NIKADA RADOST NE MENJA TUGU,
NIKADA ZA SEBE NE TRAŽI SLUGU.
NIKADA LEPOTA VEČNO NE TRAJE,
NIKAD SE SAVET ZA NOVCE NE DAJE.
NIKAD SE PRAVA LJUBAV NE PLAĆA,
NIKAD SE GLUMA, GLUMOM NE VRAĆA.
NIKADA ZADNJA NE UMRE NADA,
NIKADA NEĆE NESTATI RADA.
Pesnik: Saša Gajić
ZAŠTO
BREZE ZAŠUTJELE.
VJETAR NJIŠE POLEGLE VLATI.
NA IZGUBLJENIM ŽELJAMA,
USPALIO SE HORIZONT.
U SJENCI GROBOVA,
ZASPALE MAŠTE, IGRE I SNOVI.
RAFALI BALKANA ŽANJU.
ZAR SU TIHO, KRVAVO CVALE.
NJIH NEMA,
UZALUD SU RUKE MLADOST DOZIVALE.
A HUMKE RASIJANE,
VJETAR MILUJE KAO DIJETE.
MOŽDA MISLI NA KOSE RAŠČUPANE.
JOŠ UVIJEK ŽIVE,
POMALO ZASPANE.
Pesnik: Dragutin Šmitran
TUŽNA VEST
TELEFON ZVONI VESTI DOLAZE,
ŽALOST U SRCU OBUJA STAZE.
NEKAD UZ RADOST SRDAČNIH DOČEKA,
ODLAZI ŽIVOT KO MUTNA REKA.
ROĐENJE SVAKO, DOĐE BEZ VOLJE,
ODLAZAK ISTO, DOGAĐAJ TO JE.
SVOJIM DOLASKOM ČISTOGA SRCA,
RADOSNA SUZA PONEKA VRCA.
TADA SE DRUGO NIŠTA NE NOSI,
ŽIVOT SE ŽIVI I SMRT GA KOSI.
BAŠ TADA KADA NESTAJE SJAJA,
ŽALOST I TUGA POSLEDNJEG ISPRAĆAJA.
BILO TO ZIMI IL’ MOŽDA LETI,
ČOVEK SE SVEGA DO TADA SETI.
BOGATSTVO REČI UZ DOSTA HVALE,
LJUDI SE CENE UZ PAŽNJE MALE.
DOBROTA NE TREBA NOVCE DA BROJI,
U SVAKOM SRCU ONA NE STOJI.
JAČINU IMA, PREPREKE RUŠI,
SOPSTVENIM SRCEM ILI U DUŠI.
KROZ LEPE REČI, DOSTA SE LEČI,
NIJE POTREBNO BITI NI PREČI.
SVEŠTENICI ČITAJU MOLITVE VERE,
KRSTE SE PRISUTNI I TRENUTKE DELE.
POKRIVAČ SANDUKA, PRUŽA GA RUKA,
PO NJEMU ZEMLJA UZ SUZE JAUKA.
NAD ZEMLJOM KRST OSTA DA STOJI,
CVEĆE I VENCI GROBNICA KROJI.
NAKON SE ČEGA, SETITI TREBA,
ZASLUŽNIM REČIMA DUŠI DO NEBA.
PRISUTNIH DOSTA, HUMANOST POZDRAVA,
DOK DUŠA KREĆE KA VISINAMA.
NESTA SVETLOSTI U SMIRAJ DANA,
A MESTO ZORE OSTADE TAMA.
KOD GROBA SVEĆE PLAMEN IH BRIŠE,
DOK VETRIĆ GRANE DRVEĆA NJIŠE.
BLEDEĆE SEĆANJA ŽIVOTNE SLIKE,
BILO TO MALE ILI VELIKE.
SVI ĆEMO TAKO JEDNOGA DANA,
POSTATI PRAH ZEMLJE BEZ MANA.
(Pesma posvećena ispraćajima umrlih)
Pesnik: Saša Gajić
PUT
GLUVO DOBA
A JA SAM.
MJESEC ŠKILJI
PA ZAŽMIRI.
KORAK BROJIM.
SOKAK PUST.
GLUVO DOBA.
KAMEN ĆUTI.
OČI TRAŽE PRVI SAN.
MAGLA PLETE ČIBI SVOJE.
ZORA MAŠTA.
UMOR TEŽAK.
DOM JE DALEK.
A JA SAM.
Pesnik: Dragutin Šmitran
