Podela pesničkih priznanja
i nagrada “ZLATNO PERO” Ljubljana 2015
Izveštaj komisije za dodelu međunarodne literarne nagrade »Zlatno pero« 2015 – Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije prenela je predstavnica žirija prof. Brankica Radonjić
Tročlani žiri nagradnog natječaja ZLATNO PERO, Ljubljana 2015 je jednoglasno doneo zvaničan stav u vezi objave i imenovanja najboljih od najboljih pesnika čiji su intelektualni radovi pristigli na konkurs.
U Ljubljani, 6.jula 2015. god. održan je sastanak komisije za dodelu literarne nagrade i priznanja Zlatno pero, Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije. Stručna komisija (žiri) pregledali su 235 radova (od kojih je bilo 7 nepotpunih) preostali su u roku, predviđenim propozicijama 
konkursa, prispeli na adresu Saveza srpske dijaspore Slovenije i USKS. Komisija je pregledala spomenute radove i zaključila da propozicijama konkursa, kao i literarnim kriterijama odgovaraju sledeća autorska dela: gospođe Violete Božović I nagrada, pesma “Nije lako voleti ljude”, gospodina Bogdana Bogdije Kukolja – Druga nagrada – pesma “Kraj virtualne ljubavi,” gospodina Ljubomira Vujovića pesma -Treća nagrada za pesmu -“ Noćas je nebo sletelo u mene”. Napominjemo, da je ujedno stručna komisija za pesmu 2015 godine akademskih kriterija odredila pesmu Violete Božović – Nije lako voleti ljude. Pesnik Ljubomir Vujović dodatno dobio na predlog stručne komisije i posebno priznanje SSDS za svoje dosadašnje zasluge sa zlatnom plaketom, koje se podeljuje institucijama i pojedincima. Pesnik Bogdan Bogdija Kukolj dodatno je i dobitnik posebnog priznanja SSDS sa zlatnom medaljom.
Zaslužene nagrade, priznanja i plakete u imenu organizatora podelio je predsednik Saša Gajić u velikoj dvorani Društvenog doma Bežigrad, nakon nastupanja dobitnika 28. avgusta 2015. godine. Velika dvorana bila je prepuna gostiju, a usled odlično interpretiranih pobedničkih pesama, i nezaboravnih nastupa naših pesnika, sala je bila u znaku gromoglasnih aplauza za nagradjene.Nastupi Violete Božović,Bogdana Kukolja i Ljubomira Vujovića nisu nikog ostavili ravnodušnim.
Nije lako voleti ljude – Prva nagrada
Nije lako voleti ljude
Oni te mrze ako si ptica,
Al’ ti ih voli i kada te kude
Ne pamti mržnju njihovih lica
Bio ti samo putnik jedan
Po sebi oni kroje ti meru,
Ako si bogat ili si bedan
Po štriku tvome prljav veš steru
Oprosti im srećo,ali se čuvaj
Oni kroz tebe interes ljube,
Zapale vatru,pa viču duvaj
Zatim se iz ognja tvoga izgube
Ipak ti leti u visine
Sa zemlje te neće stići do neba,
Budi miljenik mesečine
tvoja zvezda nekome treba.
I piši za njih oproste Bogu
I leti sretan u tamnine,
Za tobom im pogledi ostati mogu
Kad postaneš sitan zbog visine.
Šta god da činiš,šta god da radiš
Uvek će neko hteti da gineš,
Sve je, lako,baš sve, kad shvatiš
Da su na dnu svoje praznine.
I za to veruj i dobro čini
Blagoslov bacaj svakom ko kune,
Tvoji su letovi na mesečini
Ti ljude voli,neka se bune
Nisi bez veze u duši pesnik
A njemu svi redom, redovno sude
Bio ti svetac il’ najveći grešnik
Nije lako voleti ljude.
VIOLETA BOŽOVIĆ
Kraj virtualne ljubavi – Druga nagrada
Ja iz Niša Mara iz Drnjiša
voleli se klikćući u miša.
Fejzbučili ceo dan do podne
zapustili vinograde rodne
zapustili kuće i imanja
poželeli nežnog milovanja
poželeli obala i reka
otudjili od baka i deka.
Preko fejsa jednom Mara piše:
– Fejzbučiti ja nemogu više,
od fejzbuka spopadne me muka
meni treba PRAVA MUŠKA RUKA
na prstima napraviću ranu
sve jureći miša po ekranu
– Udji, izadji, zatvori, otvori
kao da mi miš u mozgu zbori
prosledi, označi, premesti, prebaci.
– Neočekivan odgovor servera
sve me ovo pobogu nervira.
– Dobro došli na fejs, unesi lozinku
ako želiš da pogledaš sliku
Opcija pronadji prijatelja
ma šta je ovo zbilja?
Šalješ sliku nameštaš mi uvo
JA SVA MOKRA TI VERGLAŠ NA SUVO
Meni treba PRAVI MUŠKI DASA
da mi stavi ruku oko pasa
trebaju mi magične večeri
uz obalu dok lišće treperi.
Dovidjenja virtulni druže
čekam pravog sa mirisom ruže.
Nema više Mare iz Drnjiša
razbio sam i ekran i miša.
Ljubomora razdire mi grudi
neko drugi uživo je ljubi.
Nema više udji, izadji, okupi, poreni
neko drugi ote Maru meni.
B. K. BOGDIJA
НОЋАС ЈЕ НЕБО СЛЕТЕЛО У МЕНЕ – Treća nagrada
(ПТИЦА ЉУБАВИ)
Раширених крила, спутаног смисла
Залуд се трудим песмом да узлетим
Паперја нежна стихом су се стисла
Под чудесним небом дивним а клетим
Дубока тама опија тишином
Глувим чулом ноћи безгласних речи
У мени птица жуди за висином
Под безданом свода чезне и клечи
Ехо хука сове оближњег парка
Призива на мудрост далеких шума
У певању сваком крије се замка
Заносни привид бајковитог ума
Пребирам риме, тражим гушћа слова
Достојна нежних љубавних висина
Над строфом сневам, жртвом гладног зова
Заточен стрепњом надахнутог чина
Пишем, бришем, на хартији жар и гар
Лелујају звуком немуштог поја
Живи сан претварају у мртав дар
Нечујног пева елегичних боја
Затварам птицу у крлетку срца
Да не полети слепо за животом
Ослушкујем док билом немо кљуца
И маштом лечи пораз пред лепотом
Не марим за строфе немоћних крила
Не хајем за поуку хука сове
Љубав је у мом бићу гнездо свила
Ноћас тишином надахњује снове
Недовршеном песмом шири сене
Ноћас је небо слетело у мене
Ljubomir Vujović
Slike i tekst pripremio: Vedran Vojvodić
