DOBRI MEĐUDRŽAVNI ODNOSI – ALI ZA KOGA?
Piše: Milica Praštalo
Slovenija je sa Bosnom i Hercegovinom nakon dugih godina (Uradni list RS, št. 37/08 – MP 10/08), izgleda potpisala sporazum koji svoje mesto manje ili više čuva na papiru. Brojni radnici iz BiH većinom radeći u građevinskim, tekstilnim ili cestnim preduzećima R. Slovenije za pripadajuću svoju penziju bili su izigrani. Ljudsko poštenje, humanosti i ljudska prava uz obećanja ostala su u zraku. Prisetih se one narodne – Sit gladnom ne veruje. Da upravo to, dosta je gladnih, izbrisanih, izigranih i prevarenih sa štednjama u Ljubljanskim bankama, i brzinom nateranih sa posla preko granice. Sve dok se se izmenjivale slovenske vlade leve, desne ali ne i objektivno svesne, ostaje stara slika. Verovatno, koristeći, ratne nedaće u BiH, drugi se svađaju i tuku, a treći gužvu koristi. Činjenično, umirali su oni od bombi, metaka, ali svakako i bolesti te podhranjenosti. Čekajući zarađene penzije ili njezine dotacije u nadi da će ih dočekati. Mada nadanja, kao nadanja, koja poslednja umire. Umirali su i neki od njih tada , a i danas.
Danas, kada još uvek državne slovenske institucije penzijskog i invalidskog osiguranja manje ili više sopstveni sporazum ignorišu. Izmišljajući neka svoja posebna pravila, po kojima žele u vezi subjektivnih ili objektivnih razloga mešati se čak i važeće zakone R BiH, te njihovim državljanima nepriznavati rešenja o stečenim penzijama u navedenoj. Dosta slična situacija je i sa Republikom Srbijom, potpisani i overeni dokumenti (pogodbe, sporazumi itd.) trpe mnogo, mnogo više nego i njihova realizacija uz pomoć unesrećenim i njihovim pravima. Tako još uvek sprovode neke svoje smešne nehumane postupke, prisećajući se zajedničke bratske juge. Dakle, to rade pomoću svojih invalidskih komisija, naravno brez poziva i prisustva dotičnih pojedinaca rešavaju negativno. Poznata pravila medicinske »etike i kodeksa«, primenjujuća sve više i više u evropskoj Sloveniji. Pitam se zašto? Nije li to umešavanje u unutrašnje zakone BiH jedne od priznatih država? Da li je to pravno sporno? Da li je to ljudsko, demokratsko ili evrpsko dostignuće? Šta vlasti BiH i njihova ambasada u Ljubljani poduzimaju, da se situacija u dobrobit tih bosanskih jadnika popravi? Nedavno je bivši ministar za pravosuđe Slovenije posetio neke od novonastalih država od raspadle bivše SFRJ, za pomoć oko rešavanja problema zatvorskih osuđenika. Koliko je tih jadnika i zašto su osuđeni ležeći u zatvorima? Jedni tvrde, da je Slovenija pravna država ili je ili nije možete razmisliti i sami, ali činjenica ostaje da se sve više nezadovoljnih ljudi sa zaključenim presudama traže pravdu na evropskom sudu za ljudska prava. Dakle, istini za volju, dobivaju u svoju korist i brojne presude, posebno zadnjih godina. Da pogledamo istini u oči. Nakadašnji vredni radnici prelepe alpske Dežele, a sada manje ili više gladni, jadni ili bolesni umiru, ne dobijajući ono što su zaradili. Ne dočekujući svoje zarađene penzije iz Slovenije sada živeći ili umirući u BiH. Tako ih je sve manje i manje, možda se to ipak kroz »logiku« i matematiku nekome isplati. Sudski postupci uz njihova dugogodišnja razvlačenja u slovenskoj evropi sve više omogućavaju korupciju uz željene ishode poznatih presuda. Svakako na kojima bar piše u ime naroda. Pustimo na stranu njihovu maštu, dočekali su oni svašta. Neka im je laka crna zemlja, dok ih primi rajska bašta. Velike tajhunske afere za aferama procesuiranih ili ne, sa velikim medijskim zanimanjima ostaju povremene novinarske senzacije i tu se većinom one završavaju. Veze, vezice, ali nikako da se pogleda u lice. Na kraju želja, da svima pomogne Bog, pošto je ionako do pravde veoma teško doći. Puno sreće u pravnoj državi.
