Објављивањем текста господина Ђорђа Вукадиновића, главног уредника Нове српске политичке мисли, Инцијатива за спас Србије, редакција Савеза српске дијаспоре Словеније жели дати своју подршку, јединој конкретној политичкој опцији, која се данас нуди на српској предизборној политичкој сцени, а која се не бави магловитим или сасвим неодређеним плановима и обећањима о: националном интересу Србије, њеном даљем распарћавањем или привредном опоравку. У Савезу српске дијаспоре Словеније сматрамо да је у 20.тачака, колико их садржи Иницијатива за спас Србије, дат један концизан и садржајан оквир који сасвим конкретно указује који су стварни политички приоритети данашњег српског друштва. Са жаљењем констатујемо како ниједна од понуђених политичких и економских солуција, водећих српских политичких странака, не одговара политичкој и привредној реалности Србије.
Управно супротно томе. Жели се по сваку цену задржати политички статус qуо, са несагледивим последицама, како за будућност српске државе и друштва, тако и њен сасвим конкретан излазак из садашње економске и политичке стагнације.
Захтевамо:
1. да се о најважнијим државним питањима од значаја за све грађане одлучује непосредно демократски, а не унутар уских интересних и олигархијских група;
2. што хитније расписивање референдума о приступању ЕУ и НАТО (са забраном поновног расписивања у року од 10 година) уз обавезу свих државних институција да се стриктно придржавају и раде на примени тих одлука какве год оне биле;
3. уношење у кривични закон казнених одредби против пропагирања сецесионизма, распарчавања, издаје или окупације земље, као и о вређању достојанства земље и националне части;
4. одузимање националне фреквенције емитерима и новчано кажњавање медија за горе наведене врсте преступа;
5. увођење обавезног годишњег тестирања на дрогу за министре, посланике и одборнике, као и за све јавне службенике (укључујући и просветне и здравствене раднике);
6. обавеза НВО, медија и других организација, регистрованих у Србији, да свако финансирање из иностранства посебно назначе на сајту, у емисијама или у штампаном издању, са навођењем износа и називом финансијера;
7. стриктни реципроцитет у економским и политичким односима са земљама у окружењу у којима постоји неравноправан и непријатељски третман српске робе и капитала, као што је случај у Хрватској и Словенији;
8. смањење броја посланика и поделу Србије на 150 изборних јединица, у којима се бира посланик са именом и презименом, као представник грађана, а не странака; примену истог принципа и на одборнике у скупштинама општина; могућност смене посланика и пре истека мандата;
9. укидање обавезних, бесмислених и понижавајућих „женских квота“ у свим телима и институцијама, или, пак, увођење сличних обавезних квота и за друге категорије;
10. поништавање неуставних и „државоликих“ (грб, застава, „главни град“) одредби Статута АП Војводине и доношење новог документа који не би садржавао елементе нестабилности, дуплирања надлежности и увећања бирократије;
11. „дебеоградизација“ власти која не би ишла на уштрб државног јединства; измештање појединих институција и министарстава у регионалне центре ван Београда;
12. хитно оснивање Српске развојне банке, о чему се годинама говори, али што се непрестано опструира од стране страног банкарског лобија који на тај начин исисава ионако недостајућа средства из српске државе и привреде;
13. апсолутни нагласак на производни сектор, а посебно на пољопривреду и прехрамбену индустрију као годинама запостављену, а највећу развојну шансу; већу оријентацију на исток, нарочито на за нас отворено и компатибилно тржиште бившег СССР и земаља Средњег и Блиског истока;
14. увођење „кризног“ пореза на профите страних банака и осигуравајућих друштава;
15. обавеза послодавца да раднику којег отпушта као технолошки вишак исплати отпремнину у висини двогодишње радникове плате;
16. фиксно везивање пензија за раст плата у државној управи и обрнуто;
17. обавезна стерилизација за силоватеље у поврату; отварање дебате о поновном увођењу смртне казне за најтеже и посебно окрутне злочине;
18. забрана хомосексуалне пропаганде и промоције међу малолетним лицима;
19. обавезно коришћење ћирилице као уставом прописаног писма у свим облицима јавне комуникације (осим за националне мањине);
20. обавезна основна војна обука у трајању од три до шест месеци.
INICIJATIVA ZA SPAS SRBIJE
Objavljivanjem teksta gospodina Đorđa Vukadinovića, glavnog urednika Nove srpske političke misli, Incijativa za spas Srbije, redakcija Saveza srpske dijaspore Slovenije želi dati svoju podršku, jedinoj konkretnoj političkoj opciji, koja se danas nudi na srpskoj predizbornoj političkoj sceni, a koja se ne bavi maglovitim ili sasvim neodređenim planovima i obećanjima o: nacionalnom interesu Srbije, njenom daljem rasparćavanjem ili privrednom oporavku. U Savezu srpske dijaspore Slovenije smatramo da je u 20. tačaka, koliko ih sadrži Inicijativa za spas Srbije, dat jedan koncizan i sadržajan okvir koji sasvim konkretno ukazuje koji su stvarni politički prioriteti današnjeg srpskog društva. Sa žaljenjem konstatujemo kako nijedna od ponuđenih političkih i ekonomskih solucija, vodećih srpskih političkih stranaka, ne odgovara političkoj i
privrednoj realnosti Srbije. Upravno suprotno tome. Želi se po svaku cenu zadržati politički status quo, sa nesagledivim posledicama, kako za budućnost srpske države i društva, tako i njen sasvim konkretan izlazak iz sadašnje ekonomske i političke stagnacije.
Zahtevamo:
1. da se o najvažnijim državnim pitanjima od značaja za sve građane odlučuje neposredno demokratski, a ne unutar uskih interesnih i oligarhijskih grupa;
2. što hitnije raspisivanje referenduma o pristupanju EU i NATO (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile;
3. unošenje u krivični zakon kaznenih odredbi protiv propagiranja secesionizma, rasparčavanja, izdaje ili okupacije zemlje, kao i o vređanju dostojanstva zemlje i nacionalne časti;
4. oduzimanje nacionalne frekvencije emiterima i novčano kažnjavanje medija za gore navedene vrste prestupa;
5. uvođenje obaveznog godišnjeg testiranja na drogu za ministre, poslanike i odbornike, kao i za sve javne službenike (uključujući i prosvetne i zdravstvene radnike);
6. obaveza NVO, medija i drugih organizacija, registrovanih u Srbiji, da svako finansiranje iz inostranstva posebno naznače na sajtu, u emisijama ili u štampanom izdanju, sa navođenjem iznosa i nazivom finansijera;
7. striktni reciprocitet u ekonomskim i političkim odnosima sa zemljama u okruženju u kojima postoji neravnopravan i neprijateljski tretman srpske robe i kapitala, kao što je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji;
8. smanjenje broja poslanika i podelu Srbije na 150 izbornih jedinica, u kojima se bira poslanik sa imenom i prezimenom, kao predstavnik građana, a ne stranaka; primenu istog principa i na odbornike u skupštinama opština; mogućnost smene poslanika i pre isteka mandata;
9. ukidanje obaveznih, besmislenih i ponižavajućih „ženskih kvota“ u svim telima i institucijama, ili, pak, uvođenje sličnih obaveznih kvota i za druge kategorije;
10. poništavanje neustavnih i „državolikih“ (grb, zastava, „glavni grad“) odredbi Statuta AP Vojvodine i donošenje novog dokumenta koji ne bi sadržavao elemente nestabilnosti, dupliranja nadležnosti i uvećanja birokratije;
11. „debeogradizacija“ vlasti koja ne bi išla na uštrb državnog jedinstva; izmeštanje pojedinih institucija i ministarstava u regionalne centre van Beograda;
12. hitno osnivanje Srpske razvojne banke, o čemu se godinama govori, ali što se neprestano opstruira od strane stranog bankarskog lobija koji na taj način isisava ionako nedostajuća sredstva iz srpske države i privrede;
13. apsolutni naglasak na proizvodni sektor, a posebno na poljoprivredu i prehrambenu industriju kao godinama zapostavljenu, a najveću razvojnu šansu; veću orijentaciju na istok, naročito na za nas otvoreno i kompatibilno tržište bivšeg SSSR i zemalja Srednjeg i Bliskog istoka;
14. uvođenje „kriznog“ poreza na profite stranih banaka i osiguravajućih društava;
15. obaveza poslodavca da radniku kojeg otpušta kao tehnološki višak isplati otpremninu u visini dvogodišnje radnikove plate;
16. fiksno vezivanje penzija za rast plata u državnoj upravi i obrnuto;
17. obavezna sterilizacija za silovatelje u povratu; otvaranje debate o ponovnom uvođenju smrtne kazne za najteže i posebno okrutne zločine;
18. zabrana homoseksualne propagande i promocije među maloletnim licima;
19. obavezno korišćenje ćirilice kao ustavom propisanog pisma u svim oblicima javne komunikacije (osim za nacionalne manjine);
20. obavezna osnovna vojna obuka u trajanju od tri do šest meseci.
