Cenjeni naši, verovatno kroz pisanje poezije, malo je ko i pomislio na velike pesnike Indijance, većinom su to bile poglavice ili pak neki od njihovih bližnjih. Uspevam prevesti par takvih pesama. One govore o lepoj prirodi ili pak onoj čije lepote nestaju od neosveštenih ljudi ili njihovih tehnologija. Moja malenkost Saša Gajić.
Duša
U dušu se useli mir,
kada ljudi shvate,
da su povezani sa nebesima,
kada shvate,
da u sredini nebesa stanuje vakan tanka (velika tajna),
sredina svuda govoreća,
u unutrašnjosti razumevajućeg čoveka.
(Hehaka Sapa-Black Elk) 1863-1950
Stena sam
Videla sam život i smrt,
iskusila sam, sreću, brigu i bol.
Život stene živim.
Deo sam naše majke zemlje.
Na svom srcu sam osetila, otkucaj njenoga srca.
Osetila sam njezinu radost i bol.
Život stene živim.
Deo našog oca sam, velika tajna.
Osetila sam njegove gore
i njegovu mudrost.
Videla sam njegove usluge, svoju braću,
životinje, ptice,
govoreće reke, vetrove stabla,
sve što je na zemlji, što u nebesima boravi.
Po krvi sam sa zvezdama povezana.
Govoriti znam, ako samnom govoriš.
Prihvatim, ako me nagovoriš.
Mogu ti pomoći, ako me trebaš.
ne puštaj mi rane,
pošto ih osećam kao ti.
Mogućnost imam, da lečim,
pa ipak ćeš je morati potražiti.
Možda misliš, da sam samo stena
ležeća u tihoj vlažnoj dubini.
Mada nisam to, jesam dio života,
živim,
pomažem onim koji me poštuju.
(Cesspooch-dancing Eagle Plume)
Misli
Moje misli su isprepletene u visoke planine,
u visoke stene, u visoka stabla.
Isprepletene su u moje telo,
moje srce.
Pomozite mi sa Vašim mogućnostima,
i ti, dan, i ti noć.
Okrenite se meni,
jedno sam, sa svim, što postoji.
(molitva Indijanaca – Kalifornije)
