Ovim putem javno upućujem najoštrije osude svih sramnih reči i postupaka tzv.“Srpske“akademije „nauka i umetnosti“, kao i gnušanje na svaku reč aktuelnog američkog pijuna, kvazi-akademika Vladimira Kostića.
Takođe i navodno pismo podrške nekih „intelektualaca“ koji se deklarišu kao srpski, želim da raskrinkam i ogolim pred narodom Srbije.
Drage moje komunističke sluge sa hiljadu godina zastarelim „znanjima“ za koje Vam je Tito sa Udbom udelio titule i priznanja: vaše vreme je odavno prošlo.
Vaši doktorati i lente koje ste jedni drugima delili, nameštali svojoj razmaženoj deci i unucima, vrede manje od cene gramaže tog jadnog parira koji svašta trpi.
Nigde u svetu, vi tzv.“srpski“ akademici niste pokazali ni znanje ni prestiž, koji treba i mora da prati svakog člana prave Srpske akademije nauka i umetnosti.
Sva vaša nauka uvek je bila veličanje bilo kog režima i ulizički traktati kojima ste sticali privilegije, stipendije, putovanja i lažne lovorike. Gotovo svi vaši radovi su prepisivačka škola tuđih dostignuća i već objavljenih radova, pa ih zato nikada niste prevodili na strane jezike, jer bi se odmah prepoznali plagijati.
Svi vaši naučni radovi su puko prežvakavanje nebitnih materija, ispraznih tema i svega, sem prave nauke i dostignuća. Što se umetnosti tiče, nijedan srpski velikan nije bio vaš član, sem možda posmrtno, kada su vrednosti pravih srpskih naučnika i umetnika nadvisili sve vaše akademske„domete i nivoe“.
Iz kolevke SANU nije se još rodilo ništa srpsko, ništa zdravo, ništa progresivno. Sa državnog budžeta vi hranite jedni druge i rasipate novac na švrljotine i brljotine koji sami proglašavate za nauku i umetnost.
Nijednim bitnim pitanjem nauke ni umetnosti se niste pozabavili sve ove godine. Pred svim zloćudnim i bolesnim trendovima kiča, nekulture i zapadne propagande ste se povlačili pokunjeni i servilno,bez ijedne reči kritike ili pokušaja da odbranite srpsku istorju, kulturu i izvornu umetnost.
Naši najveći naučnici, pronalazači, genijalni individualci, mladi i napredni akademici bežali su iz Srbije, a vi, sujetne i sebične udbaške starkelje ste najzaslužniji za njihov progon iz zemlje.
Vi, udružena akademska sekta anti-srpskih aspiracija nikada se niste bavili uništenjem srpske prosvete, komercijalizacijom i degradacijom državnih i privatnih univerziteta, niti ste ikada digli glas protiv političkih zloupotreba i pritisaka na sve institucije prosvete i nauke.
Vi nikada niste ukazali na haos i metež u selekciji i štampanju uddžbenika u Srbiji, u kojima se od zabavišta do univerziteta srpska mladež truje nemačkim lažima i zapadnom propagandom. Naprotiv, vi ste u tom kafkijanskom procesu protiv srpskog naroda uvek bili vođe u gušenju i pljuvanju sopstvene nacije.
Nikada SANU nije stao u odbranu svog naroda i države u svim ovim godinama u kojima je srpsko nacionalno biće razapeto i stradalo na vaše oči i bez trunčice vaše savesti.
Vama iz famoznog SANU u svakom je trenu bilo stalo samo do lažnih titula i lovorika, do para sa budžeta, do uzaludnih kongresa i seminara na kojima ste hvalili jedni druge.
Nikada niste delovali na međunarodnom planu u zaštiti Srbije i srpske kulturne baštine. Nikada niste bili aktivni da učinite bilo šta na polju obrazovanja, da kritikujete šupljoglave i korumpirane ministre prosvete, da ukazujete na opasnost nemorala sa televizijskih farmi i džungli realiti serijala.
Nikada se niste javno angažovali da govorite o odlivu mladih i egzodusu obrazovanih pojedinaca koji su bili blago Srbije. Ne, vi ste se radovali što vaša konkurencija odlazi.
Vi, tzv.SANU nikada niste bili veće mudraca i ljudi od nepokolebljivih principa, koji će onako kako dolikuje mudrosti, znanju i starosti da prigrle svoje potomstvo, da podrže i pomognu mlade akademike i da ih prime u svoje redove.
Ne, sujetni i sebični, okićeni sparušenim Titovim lovorikama nastavili ste da živite u akademskim ložama koje ste doživotno okupirali za sebe, svoju decu, kumove, drugare i naložnice.
Lista vaših nečinjenja i štete koju ste naneli Srbiji nepovratno je tragična i nečuvena, zato se više neću baviti vama, vi sitne duše okićene diplomama i titulama obmane.
Pravi srpski akademik je pre svega čovek i rodoljub, a tek onda idu njegovi naučni radovi i stručno znanje, jer šta Srbiji znači i super-genije ako su sva njegova dela uperena protiv Srbije i ako taj nazovi akademik seje zlokobno i razorno seme zapadne „civilizacije“?
I nacistički doktor Jozef Mengele bio je intelektualac i veliki stručnjak, naučnik koji je tragao ispred svog vremena. Ali šta to vredi kada je kao čovek bio ubica, bolesnik i monstrum!
S druge strane, podsetiću vas dragi „akademici“, na mom srcu dragog i voljenog Branislava Nušića. Taj je prkosio celoj dvorskoj sviti i ulizicama svih vrsta, taj je vaspitavao srpsku naciju da bude uspravna i ponosna, prkosna i pravedna.
Kao mlad oficir, u teškim trenucima NATO agresije, kada su mi umirali mladi vojnici i nevini narod daleko od vaših očiju koje su žmirkale po skloništima ili u inostranim hotelima, sećao sam se pisma koje je sin jedinac našeg rodoljuba Branislava Nušića poslao sa fronta. Sina jedinca tada su srpski intelektualci, akademici i državnici slali u odbranu zemlje u Velikom ratu, a mnogi pravi ntelektulci i akademici, pisci i naučnici i sami su svesno otišli u gotovo sigurnu smrt.
Nijednom od njih nikada, ni u najgorem blatu rovova, ni u snegu do kolena, ni u albanskoj golgoti, ni u gladi i hladnoći, pod Austro-ugarskim topovima, nikada ni palo na pamet nije da se odreknu jedne jedine stope svete srpske zemlje, a nekmoli da brane srpske okupatore i teroriste.
Ako ćete se gospodo zvati srpskim akademicima, onda je vaše mesto uz svoj narod da stojite u dobru, a naročito u zlu, da narod hrabrite kad malaksa, da ga učite junaštvu i pravdi, da hranite u ropstvu plamen slobode i da vi budete učitelji i vođe, požrtvovaniji i istrajniji od bilo koje vlade ili ideologije.
Ako ćete se zvati srpskim akademicima, vi morate biti svetionik srpstva, vi morate biti najplemenitiji, najpravedniji i najbolji deo Srbije, a ne jahači apokalipse i đavolji pomoćnici.
Ako već živite na grbači naroda, ako ste već pošteđeni siromaštva, represije i svega što narod trpi, onda učinite nešto za Srbiju.
Ustanite i podignite svoj glas ako ste uistinu vi intelektualna elita i luča Srbije. Odvojite cenjene akademske pozadine od stolica u koje ste urasli sedeći i diskutujući tričarije, dok se Srbija raspada i hropće pod NATO zverima, a narod se gubi i odumire.
Udahnite život srpskoj poeziji i pozorištu, ukorite i kaštigujte javno sramnim žigom sve ovo plitkoumlje, pomodarstvo i zapadne bljuvotine koje truju decu i mlade i stvaraju generacije izgubljenih, drogiranih i nesrećnih Srba.
Ako nećete ili ne možete, Srbiji je svejedno zašto ne činite ništa.
Idite onda iz Srpske akademije nauka i umetnosti i napravite neku svoju privatnu akademiju, pa onda Hašimu Tačiju i Naseru Oriću podajte počasne doktorate za nauku satiranja Srbije i umetnost klanja.
A oni koji su uistinu srpski akademici neka se hitno oglase u ime ostatka SANU da Srbija konačno zna ima li srpskih akademika u „Srpskoj“ akademiji nauka i umetnosti.
Američki „đak“ Vladimir Kostić i „intelektualci“ što ga javno pridržavaju mogli bi da lepo posete Kosovo i u svoje ime se oproste od naših svetinja i naroda tamo. Vi ih nikada više nećete ni videti, jer ćete dobiti truli paradjz i smrdljiva jaja, ako ikada tako pogani i jadni pokušate da poljubite to što sada pljujete i predajete teroristima.
Nastupajte u svoje ime onda kada niste član ni zastupnik bilo koje srpske institucije i kada na ta mesta date ostavke.
A i oni što se deklarišu kao intelektualci nikako nisu iznad bilo kog građanina Srbije, koji nema diplome ni gramate da bi dokazao svoje „rodoljublje“ i svoje pravo da se ne odriče Kosova, ni Srbije.
Idi Kostiću u tvoju lepu Ameriku, pa američke sulude degenerike leči od šizofrenije, govora mržnje i poremećaja ličnosti- njima je tvoje stručno znanje neurologa neophodno.
U svoja pogana trtljanja ne mešaj Rusiju i nemoj ti da Srbiji tumačiš ko nam je iskreni prijatelj, kao recimo tvoji NATO sponzori i američki gospodari, a ko nam je „neprijatelj“ kao što je Rusija.
I svi vi „intelektualci“ koji ste pozobali svoju pamet iz američke šake, a trabunjate propagandne parole i američke gluposti znajte da vam je intelekt je slabija strana, a propagand-majstori su vam loši i providni.
Po vama sudeći, vi šaka zapadnog jada i mediokriteta ste sve i sva u Srbiji, vi ste neka eminencija, a mi ostali smo zatucani seljaci i niža kasta, je li tako nadmena elito?
Napeli ste se tako naduveni kao šuplji mehovi, pa sebe stavljate na tronove oholosti i taštine, a narod nema intelekta, nego samo vi slugani i zapadni lakeji?
I zato napinjite se još malo, duvajte u prazno, slobodno nastavite u istu tikvu da delate sa svojim zapadnim sponzorima.
Uskoro će vam se te tikve obiti u glavu, pa će vam se usijane glave ohrabrene NATO silom i krvavim zapadnim parama ohladiti.
Tada ćete s pravom biti prezreni i odbačeni od svog naroda, jer biti Srbin ne znači samo roditi se u Srbiji.
Biti Srbin znači živeti i raditi za Srbiju svakoga trena i sa svojim narodom i državom deliti i muku i blagodeti.
Kada Srpski narodni front podigne temelje prave Srbije i kada jednom za svagda šutnemo NATO bandu iz Srbije, vi koji SANU blatite i poganite, bićete samo suve lovorike na đubrištu srpske istorije.
Vaše mesto će zauzeti mladi, zaista stručni i pre svega rodoljubivi Srbi koji će Srbiji udahnuti život, a ne kužni dah izdaje i smrti.
Pozdravljam pojedince kao što je akademik Vasilije Krestić i nekolicini akademika koji stoje na braniku Srbije.
Ostalima šaljem srdačne pozdrave na njihovom putu u zaborav!
Kosovo nije predmet vaše „brige“ niti iko sme i može da se odrekne nečega što pripada svima nama zajedno, ali nikome pojedinačno.
Niko nikada nema to pravo da se odrekne Kosova, jer naši poginuli preci ne mogu da govore, kao ni naša deca i unuci kojima Kosovo pripada zauvek.
Kosovo su nam otimali uvek isti zlikovci i uvek smo ga vraćali kada su zle imperije padale, a šiptarske bande bežale.
Pustite vi lažni intelektualci i kvazi-akademici tu retoriku u stilu „real politike“ iz kuhinje Zapada. Ne može se makijavelistički opravdati ni svaki cilj, ni svako sredstvo.
I plemeniti cilj koji se postiže prljavim sredstvom ne može biti cilj, a nekmoli da bilo koji Srbin opravdava „realnost“ na Kosovu! Vi pravdate „realnost“ koja je nastala vekovnim terorom, klanjem, silovanjem i progonom Srba od strane Albanaca, koji su na našoj večitoj i svetoj zemlji napravili svoje bunkere, a od naših srednjevekovnih tvrđava i manastira podigli minarete!
Vi govorite o izdaji u oblandama od verbalnih bravura, služite se sofizmima i iz lažnih premisa donosite još lažljivije zaključke.
Iza vašeg politički korektnog evropskog „novogovora“ iz Briselskih protokola krije se čista, gola i neviđena izdaja i smrad kukavičluka.
Vi lajete glasno i hrabro, zato što vas NATO čuva i pujda vas na srpski narod.
Vi prekrajate istoriju Srbije i okrećete naopako smisao i stanje stvari, samo zato što nemate sučeljavanje sa pravim intelektualcima i pravim akademicima.
Vaše su sada sve novine i televizije, vaši su moćni američki sponzori i briselski finansijeri.
Ipak, vaš pokušaj prevare i uvlačenja cele Srbije u dobrovoljno samoubistvo i okupaciju neće proći.
Srbija voli i ceni samo prave ljude, a vi iz SANU više niste ljudi.
Vi ste pročitani i prezreni od sopstvenog naroda. Idite kod Tačija da vas hrani i poštuje i budite na narko-koljačkom budžetu UČK, a ne na kičmi srpskog naroda koji pljujete.
Tešite se i uživajte još malo u svom malom svetu u kome ste sami sebe krunisali za „elitu“.
Srbiji pak posvećujem prepisku Branislava Nušića i njegovog jedinog čeda, sina jedinca koji je sa ponosom pao za Srbiju sa svojih hiljadu i trista drugara, mladih kaplara.
Ne traži Srbija danas da se za nju gine, ali traži da se „akademici“ barem rečima i perom bore i „ginu“, kad nisu ni do kolena dostojni velikana kao što je Nušić. Za Srbiju Alkibijad Nuša, svojom voljom pokršten Branislav Nušić se borio rame uz rame sa pesnikom Vojislavom Ilićem ,u miru čuvao pravdu i slobodu i pisao celoga života kritikujući malograđanštinu, izdaju i pohlepu, vaspitavao je svoj narod pravedno, dao je svog jedinog sina, pa i svoju slobodu, a ni zatvor ga nije ućutkao.
Molim da svako pročita šta znači biti SRPSKI intelektualac i akademik! (https://sr.wikipedia.org/wiki/Branislav Nušić).
Poslednje pismo ocu
Molim onoga koji me nađe mrtvog da ovo pismo neizostavno preda adresantu, napisao je na koverti, nekoliko dana pred pogibiju kaplar Strahinja Nušić – Ban. Pismo je namenjeno ocu, Branislavu Nušiću:
„Dragi Ago, ne žali za mene. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih naših ideala koje smo svi mi složno propovedali… Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo. Osećao sam, štaviše, da bih mogao budućoj Srbiji korisno da poslužim. Ali… Takva je sudbina! Tvoj sin Ban“Nisu samo sinovi seljaka i zanatlija tada mobilisani u đački bataljon.Među 1.300 kaplara bila su i deca ministara, profesora, lekara, sveštenika, oficira- Ljube Davidovića, Andre Nikolića, Jaše Prodanovića, Petra Peruničića.
„Kad naređuje Srbija, naredba važi za sve“, ostala je poruka Andre Nikolića, ministra i predsednika Narodne skupštine, koji je u rat poslao oba sina, Dušana i Radivoja, studente prava. Nijedan se nije vratio. Sin, jedinac Ljube Davidovića, Miodrag, stradao je u proboju Solunskog fronta.
To je jedini primer u istoriji sveta da jedna država, malena Srbija, šalje u rat, isključivo u borbene jedinice, svoj cvet. Svoju budućnost. Celokupnu intelektualnu omladinu, kao poslednju nadu za spas svoje zemlje. Da su drugi narodi u svoje trajanje mogli da upišu legendu o 1.300 kaplara, ona bi bila na pijedestalu. Svako ime, svaki grob, sijao bi kao sunce“, kaže Nenad Ljubinković, potomak Milana Janjuševića, jednog iz bataljona besmrtnih.
„Naši grobovi gotovo se i ne znaju. A tamo gde se znaju, više ih poštuju i o njima brinu stranci nego mi sami. Možda je u tome odgovor zašto smo, danas, tu gde jesmo.“
I još jedna kratka zaboravljena Nušićeva pouka:
Srpska deco što množiti znate!
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe!
( ili postanite „akademici“- prim. autora)
ЛАЖНА АКАДЕМИЈА И АМЕРИЧКИ АКАДЕМИЦИ
Припремио: Бобан Гајић
Овим путем јавно упућујем најоштрије осуде свих срамних речи и поступака тзв.“Српске“академије „наука и уметности“, као и гнушање на сваку реч актуелног америчког пијуна, квази-академика Владимира Костића.
Такође и наводно писмо подршке неких „интелектуалаца“ који се декларишу као српски, желим да раскринкам и оголим пред народом Србије.
Драге моје комунистичке слуге са хиљаду година застарелим „знањима“ за које Вам је Тито са Удбом уделио титуле и признања: ваше време је одавно прошло.
Ваши докторати и ленте које сте једни другима делили, намештали својој размаженој деци и унуцима, вреде мање од цене грамаже тог јадног парира који свашта трпи.
Нигде у свету, ви тзв.“српски“ академици нисте показали ни знање ни престиж, који треба и мора да прати сваког члана праве Српске академије наука и уметности.
Сва ваша наука увек је била величање било ког режима и улизички трактати којима сте стицали привилегије, стипендије, путовања и лажне ловорике. Готово сви ваши радови су преписивачка школа туђих достигнућа и већ објављених радова, па их зато никада нисте преводили на стране језике, јер би се одмах препознали плагијати.
Сви ваши научни радови су пуко прежвакавање небитних материја, испразних тема и свега, сем праве науке и достигнућа. Што се уметности тиче, ниједан српски великан није био ваш члан, сем можда посмртно, када су вредности правих српских научника и уметника надвисили све ваше академске„домете и нивое“.
Из колевке САНУ није се још родило ништа српско, ништа здраво, ништа прогресивно. Са државног буџета ви храните једни друге и расипате новац на шврљотине и брљотине који сами проглашавате за науку и уметност.
Ниједним битним питањем науке ни уметности се нисте позабавили све ове године. Пред свим злоћудним и болесним трендовима кича, некултуре и западне пропаганде сте се повлачили покуњени и сервилно,без иједне речи критике или покушаја да одбраните српску исторју, културу и изворну уметност.
Наши највећи научници, проналазачи, генијални индивидуалци, млади и напредни академици бежали су из Србије, а ви, сујетне и себичне удбашке старкеље сте најзаслужнији за њихов прогон из земље.
Ви, удружена академска секта анти-српских аспирација никада се нисте бавили уништењем српске просвете, комерцијализацијом и деградацијом државних и приватних универзитета, нити сте икада дигли глас против политичких злоупотреба и притисака на све институције просвете и науке.
Ви никада нисте указали на хаос и метеж у селекцији и штампању удџбеника у Србији, у којима се од забавишта до универзитета српска младеж трује немачким лажима и западном пропагандом. Напротив, ви сте у том кафкијанском процесу против српског народа увек били вође у гушењу и пљувању сопствене нације.
Никада САНУ није стао у одбрану свог народа и државе у свим овим годинама у којима је српско национално биће разапето и страдало на ваше очи и без трунчице ваше савести.
Вама из фамозног САНУ у сваком је трену било стало само до лажних титула и ловорика, до пара са буџета, до узалудних конгреса и семинара на којима сте хвалили једни друге.
Никада нисте деловали на међународном плану у заштити Србије и српске културне баштине. Никада нисте били активни да учините било шта на пољу образовања, да критикујете шупљоглаве и корумпиране министре просвете, да указујете на опасност неморала са телевизијских фарми и џунгли реалити серијала.
Никада се нисте јавно ангажовали да говорите о одливу младих и егзодусу образованих појединаца који су били благо Србије. Не, ви сте се радовали што ваша конкуренција одлази.
Ви, тзв.САНУ никада нисте били веће мудраца и људи од непоколебљивих принципа, који ће онако како доликује мудрости, знању и старости да пригрле своје потомство, да подрже и помогну младе академике и да их приме у своје редове.
Не, сујетни и себични, окићени спарушеним Титовим ловорикама наставили сте да живите у академским ложама које сте доживотно окупирали за себе, своју децу, кумове, другаре и наложнице.
Листа ваших нечињења и штете коју сте нанели Србији неповратно је трагична и нечувена, зато се више нећу бавити вама, ви ситне душе окићене дипломама и титулама обмане.
Прави српски академик је пре свега човек и родољуб, а тек онда иду његови научни радови и стручно знање, јер шта Србији значи и супер-геније ако су сва његова дела уперена против Србије и ако тај назови академик сеје злокобно и разорно семе западне „цивилизације“?
И нацистички доктор Јозеф Менгеле био је интелектуалац и велики стручњак, научник који је трагао испред свог времена. Али шта то вреди када је као човек био убица, болесник и монструм!
С друге стране, подсетићу вас драги „академици“, на мом срцу драгог и вољеног Бранислава Нушића. Тај је пркосио целој дворској свити и улизицама свих врста, тај је васпитавао српску нацију да буде усправна и поносна, пркосна и праведна.
Као млад официр, у тешким тренуцима НАТО агресије, када су ми умирали млади војници и невини народ далеко од ваших очију које су жмиркале по склоништима или у иностраним хотелима, сећао сам се писма које је син јединац нашег родољуба Бранислава Нушића послао са фронта. Сина јединца тада су српски интелектуалци, академици и државници слали у одбрану земље у Великом рату, а многи прави нтелектулци и академици, писци и научници и сами су свесно отишли у готово сигурну смрт.
Ниједном од њих никада, ни у најгорем блату ровова, ни у снегу до колена, ни у албанској голготи, ни у глади и хладноћи, под Аустро-угарским топовима, никада ни пало на памет није да се одрекну једне једине стопе свете српске земље, а некмоли да бране српске окупаторе и терористе.
Ако ћете се господо звати српским академицима, онда је ваше место уз свој народ да стојите у добру, а нарочито у злу, да народ храбрите кад малакса, да га учите јунаштву и правди, да храните у ропству пламен слободе и да ви будете учитељи и вође, пожртвованији и истрајнији од било које владе или идеологије.
Ако ћете се звати српским академицима, ви морате бити светионик српства, ви морате бити најплеменитији, најправеднији и најбољи део Србије, а не јахачи апокалипсе и ђавољи помоћници.
Ако већ живите на грбачи народа, ако сте већ поштеђени сиромаштва, репресије и свега што народ трпи, онда учините нешто за Србију.
Устаните и подигните свој глас ако сте уистину ви интелектуална елита и луча Србије. Одвојите цењене академске позадине од столица у које сте урасли седећи и дискутујући тричарије, док се Србија распада и хропће под НАТО зверима, а народ се губи и одумире.
Удахните живот српској поезији и позоришту, укорите и каштигујте јавно срамним жигом све ово плиткоумље, помодарство и западне бљувотине које трују децу и младе и стварају генерације изгубљених, дрогираних и несрећних Срба.
Ако нећете или не можете, Србији је свеједно зашто не чините ништа.
Идите онда из Српске академије наука и уметности и направите неку своју приватну академију, па онда Хашиму Тачију и Насеру Орићу подајте почасне докторате за науку сатирања Србије и уметност клања.
А они који су уистину српски академици нека се хитно огласе у име остатка САНУ да Србија коначно зна има ли српских академика у „Српској“ академији наука и уметности.
Амерички „ђак“ Владимир Костић и „интелектуалци“ што га јавно придржавају могли би да лепо посете Косово и у своје име се опросте од наших светиња и народа тамо. Ви их никада више нећете ни видети, јер ћете добити трули парадјз и смрдљива јаја, ако икада тако погани и јадни покушате да пољубите то што сада пљујете и предајете терористима.
Наступајте у своје име онда када нисте члан ни заступник било које српске институције и када на та места дате оставке.
А и они што се декларишу као интелектуалци никако нису изнад било ког грађанина Србије, који нема дипломе ни грамате да би доказао своје „родољубље“ и своје право да се не одриче Косова, ни Србије.
Иди Костићу у твоју лепу Америку, па америчке сулуде дегенерике лечи од шизофреније, говора мржње и поремећаја личности- њима је твоје стручно знање неуролога неопходно.
У своја погана тртљања не мешај Русију и немој ти да Србији тумачиш ко нам је искрени пријатељ, као рецимо твоји НАТО спонзори и амерички господари, а ко нам је „непријатељ“ као што је Русија.
И сви ви „интелектуалци“ који сте позобали своју памет из америчке шаке, а трабуњате пропагандне пароле и америчке глупости знајте да вам је интелект је слабија страна, а пропаганд-мајстори су вам лоши и провидни.
По вама судећи, ви шака западног јада и медиокритета сте све и сва у Србији, ви сте нека еминенција, а ми остали смо затуцани сељаци и нижа каста, је ли тако надмена елито?
Напели сте се тако надувени као шупљи мехови, па себе стављате на тронове охолости и таштине, а народ нема интелекта, него само ви слугани и западни лакеји?
И зато напињите се још мало, дувајте у празно, слободно наставите у исту тикву да делате са својим западним спонзорима.
Ускоро ће вам се те тикве обити у главу, па ће вам се усијане главе охрабрене НАТО силом и крвавим западним парама охладити.
Тада ћете с правом бити презрени и одбачени од свог народа, јер бити Србин не значи само родити се у Србији.
Бити Србин значи живети и радити за Србију свакога трена и са својим народом и државом делити и муку и благодети.
Када Српски народни фронт подигне темеље праве Србије и када једном за свагда шутнемо НАТО банду из Србије, ви који САНУ блатите и поганите, бићете само суве ловорике на ђубришту српске историје.
Ваше место ће заузети млади, заиста стручни и пре свега родољубиви Срби који ће Србији удахнути живот, а не кужни дах издаје и смрти.
Поздрављам појединце као што је академик Василије Крестић и неколицини академика који стоје на бранику Србије.
Осталима шаљем срдачне поздраве на њиховом путу у заборав!
Косово није предмет ваше „бриге“ нити ико сме и може да се одрекне нечега што припада свима нама заједно, али никоме појединачно.
Нико никада нема то право да се одрекне Косова, јер наши погинули преци не могу да говоре, као ни наша деца и унуци којима Косово припада заувек.
Косово су нам отимали увек исти зликовци и увек смо га враћали када су зле империје падале, а шиптарске банде бежале.
Пустите ви лажни интелектуалци и квази-академици ту реторику у стилу „реал политике“ из кухиње Запада. Не може се макијавелистички оправдати ни сваки циљ, ни свако средство.
И племенити циљ који се постиже прљавим средством не може бити циљ, а некмоли да било који Србин оправдава „реалност“ на Косову! Ви правдате „реалност“ која је настала вековним терором, клањем, силовањем и прогоном Срба од стране Албанаца, који су на нашој вечитој и светој земљи направили своје бункере, а од наших средњевековних тврђава и манастира подигли минарете!
Ви говорите о издаји у обландама од вербалних бравура, служите се софизмима и из лажних премиса доносите још лажљивије закључке.
Иза вашег политички коректног европског „новоговора“ из Бриселских протокола крије се чиста, гола и невиђена издаја и смрад кукавичлука.
Ви лајете гласно и храбро, зато што вас НАТО чува и пујда вас на српски народ.
Ви прекрајате историју Србије и окрећете наопако смисао и стање ствари, само зато што немате сучељавање са правим интелектуалцима и правим академицима.
Ваше су сада све новине и телевизије, ваши су моћни амерички спонзори и бриселски финансијери.
Ипак, ваш покушај преваре и увлачења целе Србије у добровољно самоубиство и окупацију неће проћи.
Србија воли и цени само праве људе, а ви из САНУ више нисте људи.
Ви сте прочитани и презрени од сопственог народа. Идите код Тачија да вас храни и поштује и будите на нарко-кољачком буџету УЧК, а не на кичми српског народа који пљујете.
Тешите се и уживајте још мало у свом малом свету у коме сте сами себе крунисали за „елиту“.
Србији пак посвећујем преписку Бранислава Нушића и његовог јединог чеда, сина јединца који је са поносом пао за Србију са својих хиљаду и триста другара, младих каплара.
Не тражи Србија данас да се за њу гине, али тражи да се „академици“ барем речима и пером боре и „гину“, кад нису ни до колена достојни великана као што је Нушић. За Србију Алкибијад Нуша, својом вољом покрштен Бранислав Нушић се борио раме уз раме са песником Војиславом Илићем ,у миру чувао правду и слободу и писао целога живота критикујући малограђанштину, издају и похлепу, васпитавао је свој народ праведно, дао је свог јединог сина, па и своју слободу, а ни затвор га није ућуткао.
Молим да свако прочита шта значи бити СРПСКИ интелектуалац и академик! (хттпс://ср.wикипедиа.орг/wики/Бранислав Нушић).
Последње писмо оцу
Молим онога који ме нађе мртвог да ово писмо неизоставно преда адресанту, написао је на коверти, неколико дана пред погибију каплар Страхиња Нушић – Бан. Писмо је намењено оцу, Браниславу Нушићу:
„Драги Аго, не жали за мене. Ја сам пао на бранику отаџбине за остварење оних великих наших идеала које смо сви ми сложно проповедали… Не кажем да ми није жао што сам погинуо. Осећао сам, штавише, да бих могао будућој Србији корисно да послужим. Али… Таква је судбина! Твој син Бан“Нису само синови сељака и занатлија тада мобилисани у ђачки батаљон.Међу 1.300 каплара била су и деца министара, професора, лекара, свештеника, официра- Љубе Давидовића, Андре Николића, Јаше Продановића, Петра Перуничића.
„Кад наређује Србија, наредба важи за све“, остала је порука Андре Николића, министра и председника Народне скупштине, који је у рат послао оба сина, Душана и Радивоја, студенте права. Ниједан се није вратио. Син, јединац Љубе Давидовића, Миодраг, страдао је у пробоју Солунског фронта.
То је једини пример у историји света да једна држава, малена Србија, шаље у рат, искључиво у борбене јединице, свој цвет. Своју будућност. Целокупну интелектуалну омладину, као последњу наду за спас своје земље. Да су други народи у своје трајање могли да упишу легенду о 1.300 каплара, она би била на пиједесталу. Свако име, сваки гроб, сијао би као сунце“, каже Ненад Љубинковић, потомак Милана Јањушевића, једног из батаљона бесмртних.
„Наши гробови готово се и не знају. А тамо где се знају, више их поштују и о њима брину странци него ми сами. Можда је у томе одговор зашто смо, данас, ту где јесмо.“
И још једна кратка заборављена Нушићева поука:
Српска децо што множити знате!
Из овога поуку имате:
У Србији прилике су таке
Бабе славе, презиру јунаке
Зато и ви не мучите се џабе
Српска децо постаните бабе!
( или постаните „академици“- прим. аутора)
