Piše: Dorotea Čarnić
Većinom glasova tročlanog sudskog veća lideru radikala odbijen je zahtev da bude oslobođen, a sudija Antoneti je imao „delimično suprotno mišljenje”
Haški tribunal juče je u potpunosti odbio zahtev optuženog Vojislava Šešelja da se suđenje prekine i da budeoslobođen po pravilu tribunala 98 bis, ocenjujući da je u postupku tužilaštva izvedeno dovoljno dokaza za svih devet tačaka optužnice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–1993. godine. Suđenje Šešelju, prema toj odluci, moglo bi da bude nastavljeno izvođenjem dokaza odbrane, ukoliko optuženi to bude želeo.
Na kraju jučerašnjeg izlaganja, sudija Antoneti je rekao da smatra da Vojislav Šešelj nije učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, Radovanom Karadžićem i ostalima, ali da će o tome govoriti detaljno narednih dana.
Prema odluci koja je juče saopštena, pretresnom veću je predstavljeno dovoljno dokaza da su „dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta počinili zločine navedene u optužnici”, kao i o vezi između tih zlodela i Šešeljevog javnog delovanja.
Te zločine Šešelj je, po dosadašnjim dokazima, podsticao šireći međunacionalnu mržnju i strah, regrutujući i šaljući dobrovoljce na ratišta da se „svim sredstvima, zločinima i progonom” bore za stvaranje velike Srbije, cilja njegove nacionalističke ideologije, utvrdilo je sudsko veće.
Odluka je doneta većinom glasova sudija Frederika Harhofa i Flavije Latanci, dok je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti imao „delimično suprotno mišljenje”.
Sudija Antoneti je saopštio da se zalagao za delimično oslobađanje Šešeljapo nekim od tačaka optužnice i da se usprotivio i odluci većine da u ovom trenutku razmotri samo podsticanje, kao oblik Šešeljeve odgovornosti, pošto je smatrao da je trebalo razmotriti i druga dva oblika odgovornosti optuženog – kao materijalnog počinioca zločina i člana udruženog zločinačkog poduhvata.
Predsedavajući sudija ocenio jeda je u Šešeljevom slučaju bilo moguće doneti delimično oslobađajuću presudu i da bi on i doneo oslobađajuću presudu u nekoliko tačaka optužnice. „Bilo bi paradoksalno da optuženi iznosi dokaze, ako za neke od njih tužilac nije izneo nijedan dokaz, ili oni nisu dovoljni”, kazao je sudija.
Sudija Antoneti je podsetio i da se Šešelj u pritvoru nalazi više od osam godina i da zato standard ispitivanja mora biti brži i stroži. „Nepravedno je da se nastavi sa suđenjem, a da su izvedeni dokazi nepotpuni, a tužilaštvo je imalo mnogo vremena za istragu”, naveo je sudija.
U odluci koju je sudija prethodno pročitao,citirani su Šešeljevi govori i izjave, koje je on objavio u svojim knjigama i dostavio tužiocima. Sudije su prihvatile i da je Šešelju bilo jasno da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta činili zločine. Ocenjeno je i da je Šešelj bio svestan uticaja koji je imao na njih, ali da je, uprkos tome, nastavio sa zapaljivim govorima protiv nesrba.
Citirajući Šešeljeve govore i izjave, sudija Antoneti je naznačio da „ti dokazi ilustruju nasilnost govora optuženog, kao, na primer, pretnje krvoprolićem u BiH”.
Pozivajući se na iskaz eksperta optužbe Entonija Oberšala, pretresno veće je utvrdilo i da je govor mržnje, čak i kada je dozvoljen u miru, kriminalan u okolnostima kada ljudi ginu.
Šešelj je, po do sada uvršćenim dokazima, „sistematski omalovažavao i degradirao” Hrvate, nazivajući ih „ustašama” i muslimane, pogrdno ih oslovljavajući kao „balije”.
„Konferencija za novinare iz marta 1992. godine ilustruje svu nasilnost govora optuženog, gde je izneo pretnje o mogućnosti krvoprolića u BiH. Sistematski je omalovažavao Hrvate, muslimane i druge narode nesrpske nacionalnosti, govorivši da su ustaše, balije”, pročitao je sudija odluku veća.„Među Hrvatima postoje samo ustaše. Postoji 16 dobrih Hrvata, koji mogu da ostanu u Srbiji, ostale iz Srbije treba isterati”, citirao je sudija Antoneti intervju Šešelja za list „Politika”.
Veće je utvrdilo i da Šešelj, kao doktor prava, „nije mogao da ne zna” da je širenje mržnje na verskoj, nacionalnoj i rasnoj osnovi bilo kažnjivo po međunarodnim propisima i zakonima SFR Jugoslavije.
Šešeljeve primedbe Prepodnevni deo obeležilo je i nekoliko zahteva Šešelja da dobije reč, među kojima je žalba na rad prevodioca i kraća polemika oko ručka sa sudijom Antonetijem.
„Prevodilac lažno prevodi. Namerno mi dovodite prevodioca protiv koga sam više puta intervenisao, a ja sa uživanjem pratim vaše izlaganje, koje me prilično uveseljava”, rekao je Šešelj, posle jednog sporno prevedenog dela.
Reakcije: Neočekivano!
Tapušković: Sud prekoračio ovlašćenja
Odluka sudskog veća Haškog tribunala o zahtevu Vojislava Šešelja za oslobađanje, prema mišljenju advokat Branislava Tapuškovića, presedan je koji se nije mogao očekivati.
Tapušković je rekao za Tanjug da je sudsko veće ocenom pojedinačnih dokaza prekoračilo svoja ovlašćenja i prejudiciralo Šešelju presudu.„Po pravilu 98 bis o kom se odlučivalo moglo je samo da se ispita da li je tužilac izveo dovoljan broj dokaza po svakoj tački optužnice, a ne da se upušta u bilo kakvo meritorno ocenjivanje, što je urađeno na zbunjujući način i što pokazuje apsurdnost tog presedana”, rekao je Tapušković.
Fila: Odluka ne znači da je Šešelj kriv
Advokat Toma Fila smatra da odluka Haškog suda o odbijanju zahteva za oslobođenje Vojislava Šešelja ne znači da je on kriv.
„Pravilo 98 bis služi da optuženi proba da kaže da dokazi koje je izvelo tužilaštvo nisu dokazi, da ne vrede kao dokazi koji bi mogli da stvore neku sumnju da je on izvršio krivično delo. Kada sud o tome odlučuje, odlučuje naklonjen tužilaštvu. Ako postoji najmanja sumnja da je tužilac u pravu, zahtev se odbija”, ukazao je Fila.
Četvrtak 05.05.2011
