Savremeni naučnjaci sve više dolaze do činjenica ugotavljajući zdravo delovanje smeha.
Svakako, sa smehom se naš um bistri.
Dakle, smeh je prirodni dar svake osobe, koji možemo kao kavu ili nešto slično zaužiti kako bi se vedrije osećali. Uz sve to, smeh nam učvršćuje telesni imunski sistem kroz izlučivanje tako zvanog imunoglobulina A. Tako uvećava broj belih krvnih zrnaca koja su potrebna za borbu protiv upala. Smeh uzrokuje i nastajanje limfocitov T. I., koji preprečuju nastajanje rakastih obolenja i povećava količinu endorfinov u krvi. Endorfini su tako reći za telo značajna droga., koja ublažuje bolove odbacujući umor i tako pomažu do ugodnog osećaja u opšte. U pojedinim američkim bolnicama zaposlili su više klovnov i šaldžija, čiji je zadatak da bolesnike pripreme za smeh. Analize pokazuju, da se uz te aktivnosti vremenski boravak pacijenata u bolnicama znatno smanjio. Ponekad u zubnoj medicini pojedinih zemalja upotrebljavaju dušikov oksid, tako zvani plin za smeh, kako kakav anestetik (kod nas na žalost to još ne izvode). Taj plin uzrokuje, da se bolesnik prilikom lečenja više opusti i stim umiri, čak i za više od 50%. Zato cenjeni, dbacimo štetne uzročnike razmišljanja.
Od naših starih nam je još ostala tvrdnja „smeh je pola zdravlja“. Unatoč tome, pa su mnogima usadili pomisao, da smeh za odrasle i odgovorne osobe nikako nije primeran, da se na sav glas u javnosti smeju. Tako, istini za volju, nasmejani ljudi su žaljenja vredni, za njih su takvi ne istiniti, ne ozbiljni i ne odgovorni. Tako po njihovom svatanju ostaje tvrdnja, da je u javnosti dovoljno samo mali uljudan nasmešak sa nekoliko uzdignutim ustnim krajevima. Taolizam uzbuđuje lekoviti unutrašnji osmeh. Taoisti znaju za tajnost i skoro čudnu lekovitu jačinu tako nazvanu unutrašnjog smeha. Inače, majstor Mantak Chia uči, da je smeh izdvajanje energije i izraz ljubavi. Delujući kao ugodan zvuk prijatne muzike. Čovek koji se zaboravio smejati, izgubio je uz to i sposobnost primanja i davanja ljubavi. Ujedno postaje neotporan protiv želučnih rana (čireve).
Staro davni teoistični majstori razvili su teoriju, da trajni unutrašnji osmeh, kada se smejemo sami sebi, osigurava sreću, harmoniju, zdravlje i dug život. Kada se nasmejemo sami sebi, svojem telu, osećajima i mislima, kupamo se u blagodarnoj energiji ljubavi, koja nas postepeno preuzima u celini. Upravo zato nam predlažu, da se ljubazivo smeškamo svojim značajnim životnim organima. Naravno, naše unutrašnje „dete“ puno je isčekivanja smeha. Svako od nas tako reći ima u sebi igrajuće dete, koje priželjkuje smeh, radost i vedrinu. Žalosno je da smo odrasli sve više opterećeni strahom, šta će o našem smehu misliti drugi.
Krajnje vreme je, da se oslobodimo toga straha i tako dozvolimo smehu da napuni naš život. Smeh povećava kvalitet našega života i nas dopunjava sa iznenadnom vitalnošću. Moramo se zabavljati i prilikom izvođenja radnih obaveza i zadataka, te tako stres ublaživati sa smehom, što će i te kako poboljšati našu uspešnost i učinkovitost. Slavni filozof Herman Hesse je nekada naglasio: „Večnost je trenutak, upravo tako dug za kakvu šalu“.
Literatura: Strukovna revija „Delaj Varno“ broj 1+2/2001 Pripremio: prof. Saša Gajić.
Савремени научњаци све више долазе до чињеница уготављајући здраво деловање смеха.
Свакако, са смехом се наш ум бистри.
Дакле, смех је природни дар сваке особе, који можемо као каву или нешто слично заужити како би се ведрије осећали. Уз све то, смех нам учвршћује телесни имунски систем кроз излучивање тако званог имуноглобулина А. Тако увећава број белих крвних зрнаца која су потребна за борбу против упала. Смех узрокује и настајање лимфоцитов Т. И., који препречују настајање ракастих оболења и повећава количину ендорфинов у крви. Ендорфини су тако рећи за тело значајна дрога., која ублажује болове одбацујући умор и тако помажу до угодног осећаја у опште. У појединим америчким болницама запослили су више кловнов и шалџија, чији је задатак да болеснике припреме за смех. Анализе показују, да се уз те активности временски боравак пацијената у болницама знатно смањио. Понекад у зубној медицини појединих земаља употребљавају душиков оксид, тако звани плин за смех, како какав анестетик (код нас на жалост то још не изводе). Тај плин узрокује, да се болесник приликом лечења више опусти и стим умири, чак и за више од 50%. Зато цењени, дбацимо штетне узрочнике размишљања.
Од наших старих нам је још остала тврдња „смех је пола здравља“. Унаточ томе, па су многима усадили помисао, да смех за одрасле и одговорне особе никако није примеран, да се на сав глас у јавности смеју. Тако, истини за вољу, насмејани људи су жаљења вредни, за њих су такви не истинити, не озбиљни и не одговорни. Тако по њиховом сватању остаје тврдња, да је у јавности довољно само мали уљудан насмешак са неколико уздигнутим устним крајевима. Таолизам узбуђује лековити унутрашњи осмех. Таоисти знају за тајност и скоро чудну лековиту јачину тако названу унутрашњог смеха. Иначе, мајстор Мантак Цхиа учи, да је смех издвајање енергије и израз љубави. Делујући као угодан звук пријатне музике. Човек који се заборавио смејати, изгубио је уз то и способност примања и давања љубави. Уједно постаје неотпоран против желучних рана (чиреве).
Старо давни теоистични мајстори развили су теорију, да трајни унутрашњи осмех, када се смејемо сами себи, осигурава срећу, хармонију, здравље и дуг живот. Када се насмејемо сами себи, својем телу, осећајима и мислима, купамо се у благодарној енергији љубави, која нас постепено преузима у целини. Управо зато нам предлажу, да се љубазиво смешкамо својим значајним животним органима. Наравно, наше унутрашње „дете“ пуно је исчекивања смеха. Свако од нас тако рећи има у себи играјуће дете, које прижељкује смех, радост и ведрину. Жалосно је да смо одрасли све више оптерећени страхом, шта ће о нашем смеху мислити други.
Крајње време је, да се ослободимо тога страха и тако дозволимо смеху да напуни наш живот. Смех повећава квалитет нашега живота и нас допуњава са изненадном виталношћу. Морамо се забављати и приликом извођења радних обавеза и задатака, те тако стрес ублаживати са смехом, што ће и те како побољшати нашу успешност и учинковитост. Славни филозоф Херман Хессе је некада нагласио: „Вечност је тренутак, управо тако дуг за какву шалу“.
Литература: Струковна ревија „Делај Варно“ број 1+2/2001 Припремио: проф. Саша Гајић.
